Krediti
Konformna kamatna stopa
Konformna kamatna stopa je stopa po kojoj se dobija isti iznos kamate bez obzira da li se kamata obračunava jedanput na kraju perioda otplate ili više puta u toku same otplate kredita. Godišnja konformna kamatna stopa se preračunava u mesečnu tako što se izvrši korenovanje kamatne stope brojem obračunskih perioda, npr. ako je godišnja kamatna stopa 6%, mesečna se dobija tako što 6% korenujemo brojem meseci 12 i dobijamo da mesečna iznosi 0,487%.
Proporcionalna kamatna stopa
Proporcionalna kamatna stopa je stopa po kojoj se dobija različiti iznos kamate u zavisnosti od toga da li se kamata obračunava jedanput na kraju perioda otplate ili više puta u toku same otplate kredita. Naime, ukoliko se kamata obračunava više puta u toku perioda otplate dobija se veći iznos ukupne kamate, nego da je obračunata samo jednom na kraju perioda otplate kredita.
Ukoliko se proporcionalna kamatna stopa na godišnjem nivou svodi na mesečnu kamatnu stopu, onda se ona može dobiti jednostavnim deljenjem godišenje kamatne stope brojem obračunskih perioda, npr. ako je godišnja kamatna stopa 6%, mesečna se dobija kada 6% podelimo brojem meseci 12 i dobijamo da mesečna iznosi 0,5%.
Efektivna kamatna stopa
Za razliku od nominalne kamatne stope, efektivna kamatna stopa (EKS) predstavlja stvarnu cenu kredita i omogućava vam da lakše sagledate i uporedite uslove pod kojima različite banke nude iste kredite.
Efektivna kamatna stopa, pored nominalne kamatne stope, uključuje naknade i provizije koje klijent plaća banci za odobravanje kredita. Ukoliko je reč o kreditima koji se odobravaju uz depozit, EKS obuhvata i prihod po osnovu kamate koju banka plaća na taj depozit. Efektivna kamatna stopa takođe obuhvata troškove obrade zahteva, troškove puštanja kredita u tečaj, godišnju proviziju na ime naknade za administriranje kredita, naknadu na neiskorišćeni deo okvirnog kredita, iznos premije osiguranja, ako je osiguranje uslov za korišćenje kredita, troškovi otvaranja i vođenja računa koji su uslov za odobravanje kredita, kao i druge troškove u vezi sa sporednim uslugama koje su uslov za korišćenje kredita a koje snosi korisnik (npr. fiksna provizija na ime naknade za obradu zahteva za osiguranje, troškovi izdavanja izvoda iz registra nepokretnosti, troškovi procene vrednosti nepokretnosti i pokretnih stvari, troškovi overe založne izjave, troškovi upisa založnog prava – hipoteke, troškovi uvida u bazu podataka o zaduženosti korisnika i dr).
Interkalarna kamata
Interkalarna kamata je kamata koja se obračunava i naplaćuje samo od momenta kada vam se odobri kredit do momenta kada počnete da ga otplaćujete, tj. do naplate prve rate. U zavisnosti od poslovne politike, banka može obračunatu interkalarnu kamatu da pripiše glavnici duga i naplati je preko anuiteta/rata ili odjednom – posle isteka korišćenja kredita. Ukoliko banka obračunava interkalarnu kamatu, trebalo bi pre zaključenja ugovora proveriti sa službenicima banke kada bi bilo najbolje da vam se isplati kredit da bi interkalarna kamata bila što manja.
Zatezna kamata
Zatezna kamata je kamata koja se obračunava i naplaćuje ukoliko klijent nije izmirio obaveze o roku u skladu sa odredbama zaključenog ugovora.
Šta je anuitet/rata i kako saznati koliko iznosi?
Anuitet, odnosno rata je redovna, najčešće mesečna, isplata novčanog iznosa sastavljenog od dela glavnice i dela kamate obračunate po nominalnoj kamatnoj stopi, koju klijent mora da plati na ime postepene otplate kredita. Pored mesečne, može biti i tromesečna, polugodišnja, godišnja, u zavisnosti od toga kako je ugovoreno. Anuitet, odnosno rata sastoji se iz dela glavnice duga i dela koji se odnosi na dospelu kamatu. Anuitet je isti u svim periodima otplate, izuzev za poslednji kada može biti različit. Rata se menja po periodima otplate jer se plaća uvek isti deo glavnice i kamata obračunata na ostatak duga. Kamata se u oba načina otplate kredita obračunava na ostatak duga.
Prilikom zaključivanja ugovora o kreditu banka treba da sačini i uruči klijentu Pregled bitnih elemenata otplate kredita, obrazac u kojem možete pronaći između ostalog i podatak o visini vaše mesečne obaveze po kreditu. Najbolji način da saznate osnovne podatke o kreditu, ali i da sagledate svoje mogućnosti je da, pre podnošenja zahteva za kredit, zatražite od zaposlenih u banci obrazac Osnovni podaci o kreditu za željenu vrstu kredita. Takođe, možete koristiti i kalkulatore na veb stranicama banaka i Narodne banke Srbije.
Šta je grejs period (poček) i da li ga koristiti?
Poček, ili tzv. grejs period je period u kome je kredit stavljen na raspolaganje korisniku, ali nije još započeta otplata kredita. Ukoliko koristite grejs period, potrebno je da se informišete da li se u tom periodu plaća ili ne plaća kamata. Treba imati na umu da ukoliko bi vam se u tom periodu obračunavala kamata na celokupan iznos kredita, vi biste u stvari plaćali veću ukupnu kamatu nego što biste platili da ne koristite grejs period. Proverite kolika je EKS i iznos rate za kredite koji se odobravaju sa grejs periodom i uporedite ih sa EKS i iznosom rate za kredite koji se odobravaju bez grejs perioda.
Šta znači indeksacija kredita?
Pod indeksacijom se podrazumeva vezivanje obaveza po osnovu kredita za rast cena na malo ili kurs neke strane valute. Kredit indeksiran stopom rasta cena na malo je kredit sa klauzulom kojom se otplata kredita vezuje za kretanje cena na malo. Sa povećanjem stope rasta cena na malo dolazi do povećanja kamate i glavnice kredita. Kredit indeksiran valutnom klauzulom je kredit izražen u određenoj stranoj valuti i sadrži klauzulu kojom se otplata kredita vezuje za kretanje kursa te valute. Za korisnike ova vrsta kredita sa sobom nosi i visoke rizike – rizik promene deviznog kursa, odnosno neizvesnost za korisnika kredita u pogledu ukupne obaveze po osnovu uzetog kredita, a time i njegove mogućnosti otplate kredita u ugovorenom roku. Od ove vrste rizika možete da se zaštitite jedino ukoliko su vaši redovni mesečni neto prihodi, iz kojih otplaćujete kredit (npr. zarada), vezani za istu valutu.
Krediti sa učešćem ili depozitom
Banka može odobriti kredite sa istom nominalnom kamatnom stopom i istim periodom otplate, ali sa učešćem ili depozitom što značajno može uticati na visinu ukupne obaveze po osnovu kamate. Naime, ukoliko vam je odobren kredit sa učešćem, iznos glavnice, tj. iznos vašeg ukupnog duga biće manji za iznos učešća, a kamata će se obračunavati samo na sredstva koja ste dobili od banke. S druge strane, ukoliko vam je odobren kredit sa depozitom, iznos glavnice jednak je sredstvima koja dobijate od banke, a kamata se obračunava na ukupan iznos kredita. Kod kredita sa depozitom takođe treba obezbediti i sredstva za depozit koji se vraća tek po otplati kredita. Treba imati na umu da se na sredstva položena kao depozit, obračunava kamata koja se, ukoliko je ugovorena, takođe nakon otplate kredita isplaćuje klijentu.
Kako da se odlučite koji je kredit najpovoljniji
Pre nego što se odlučite da li ćete uzeti kredit, pažljivo razmotrite važnost potrebe koju želite da finansirate na ovaj način. Brzopleta i nepromišljena odluka o zaduživanju može dugoročno opteretiti vaš kućni budžet. Ukoliko se ipak odlučite da uzmete kredit, imajte u vidu da u ponudi banaka postoje različite vrste kredita, zbog čega treba dobro da razmislite i raspitate se šta vam se nudi i šta najviše odgovara vašim potrebama. Od svake banke možete zatražiti obrazac Osnovni podaci o kreditu za željenu vrstu kredita i njihovim poređenjem lakše odlučiti šta je za vas najpovoljnije.
Uporedite uslove pod kojima različite banke nude kredite
Najlakši način da uporedite uslove pod kojima različite banke nude kredite i donesete odluku koja odgovara vašim potrebama je da uporedite visinu efektivne kamatne stope. Ukoliko je efektivna kamatna stopa na godišnjem nivou niža, kredit je jeftiniji. Imajte u vidu da kod kredita sa različitim periodima otplate, visina anuiteta (rate) ne predstavlja pravi pokazatelj cene kredita. Kredit sa dužim rokom otplate može imati niži iznos mesečnog anuiteta, ali to ne znači da je i ukupna obaveza po tom kreditu niža. Zato i tom slučaju treba koristiti EKS, jer kod kredita iste vrste i u istoj valuti, a različite ročnosti, uporedivo pokazuje njihovu cenu. Isto tako, treba da znate, da je banka dužna da vam na Vaš zahtev dostavi ponudu, odnosno pruži informacije i odgovarajuća objašnjenja o uslovima koji se odnose na ugovor o kreditu, tako da možete da uporedite ponude različitih davalaca istih usluga, a kako biste procenili da li ovi uslovi odgovaraju vašim potrebama i finansijskoj situaciji. Ponuda treba da sadrži i eventualnu obavezu zaključivanja ugovora o sporednim uslugama koje su u vezi sa ugovorom o kreditu (ugovora o osiguranju i dr.) kad je to zaključivanje obavezno radi dobijanja kredita pod uslovima iz oglasa.
Zapitajte se da li možete otplaćivati kredit
Da biste mogli da odgovorite na ovo pitanje, potrebno je da razmislite koliko iznose vaši ukupni prihodi, a koliko rashodi na mesečnom nivou, i da procenite da li ćete i kasnije biti u mogućnosti redovno da izmirujete svoje obaveze, naročito kod ugovora kod kojih može doći do promene uslova otplate kredita (npr. varijabilna kamatna stopa).
Konformna kamatna stopa
Konformna kamatna stopa je stopa po kojoj se dobija isti iznos kamate bez obzira da li se kamata obračunava jedanput na kraju perioda otplate ili više puta u toku same otplate kredita. Godišnja konformna kamatna stopa se preračunava u mesečnu tako što se izvrši korenovanje kamatne stope brojem obračunskih perioda, npr. ako je godišnja kamatna stopa 6%, mesečna se dobija tako što 6% korenujemo brojem meseci 12 i dobijamo da mesečna iznosi 0,487%.
Proporcionalna kamatna stopa
Proporcionalna kamatna stopa je stopa po kojoj se dobija različiti iznos kamate u zavisnosti od toga da li se kamata obračunava jedanput na kraju perioda otplate ili više puta u toku same otplate kredita. Naime, ukoliko se kamata obračunava više puta u toku perioda otplate dobija se veći iznos ukupne kamate, nego da je obračunata samo jednom na kraju perioda otplate kredita.
Ukoliko se proporcionalna kamatna stopa na godišnjem nivou svodi na mesečnu kamatnu stopu, onda se ona može dobiti jednostavnim deljenjem godišenje kamatne stope brojem obračunskih perioda, npr. ako je godišnja kamatna stopa 6%, mesečna se dobija kada 6% podelimo brojem meseci 12 i dobijamo da mesečna iznosi 0,5%.
Efektivna kamatna stopa
Za razliku od nominalne kamatne stope, efektivna kamatna stopa (EKS) predstavlja stvarnu cenu kredita i omogućava vam da lakše sagledate i uporedite uslove pod kojima različite banke nude iste kredite.
Efektivna kamatna stopa, pored nominalne kamatne stope, uključuje naknade i provizije koje klijent plaća banci za odobravanje kredita. Ukoliko je reč o kreditima koji se odobravaju uz depozit, EKS obuhvata i prihod po osnovu kamate koju banka plaća na taj depozit. Efektivna kamatna stopa takođe obuhvata troškove obrade zahteva, troškove puštanja kredita u tečaj, godišnju proviziju na ime naknade za administriranje kredita, naknadu na neiskorišćeni deo okvirnog kredita, iznos premije osiguranja, ako je osiguranje uslov za korišćenje kredita, troškovi otvaranja i vođenja računa koji su uslov za odobravanje kredita, kao i druge troškove u vezi sa sporednim uslugama koje su uslov za korišćenje kredita a koje snosi korisnik (npr. fiksna provizija na ime naknade za obradu zahteva za osiguranje, troškovi izdavanja izvoda iz registra nepokretnosti, troškovi procene vrednosti nepokretnosti i pokretnih stvari, troškovi overe založne izjave, troškovi upisa založnog prava – hipoteke, troškovi uvida u bazu podataka o zaduženosti korisnika i dr).
Interkalarna kamata
Interkalarna kamata je kamata koja se obračunava i naplaćuje samo od momenta kada vam se odobri kredit do momenta kada počnete da ga otplaćujete, tj. do naplate prve rate. U zavisnosti od poslovne politike, banka može obračunatu interkalarnu kamatu da pripiše glavnici duga i naplati je preko anuiteta/rata ili odjednom – posle isteka korišćenja kredita. Ukoliko banka obračunava interkalarnu kamatu, trebalo bi pre zaključenja ugovora proveriti sa službenicima banke kada bi bilo najbolje da vam se isplati kredit da bi interkalarna kamata bila što manja.
Zatezna kamata
Zatezna kamata je kamata koja se obračunava i naplaćuje ukoliko klijent nije izmirio obaveze o roku u skladu sa odredbama zaključenog ugovora.
Šta je anuitet/rata i kako saznati koliko iznosi?
Anuitet, odnosno rata je redovna, najčešće mesečna, isplata novčanog iznosa sastavljenog od dela glavnice i dela kamate obračunate po nominalnoj kamatnoj stopi, koju klijent mora da plati na ime postepene otplate kredita. Pored mesečne, može biti i tromesečna, polugodišnja, godišnja, u zavisnosti od toga kako je ugovoreno. Anuitet, odnosno rata sastoji se iz dela glavnice duga i dela koji se odnosi na dospelu kamatu. Anuitet je isti u svim periodima otplate, izuzev za poslednji kada može biti različit. Rata se menja po periodima otplate jer se plaća uvek isti deo glavnice i kamata obračunata na ostatak duga. Kamata se u oba načina otplate kredita obračunava na ostatak duga.
Prilikom zaključivanja ugovora o kreditu banka treba da sačini i uruči klijentu Pregled bitnih elemenata otplate kredita, obrazac u kojem možete pronaći između ostalog i podatak o visini vaše mesečne obaveze po kreditu. Najbolji način da saznate osnovne podatke o kreditu, ali i da sagledate svoje mogućnosti je da, pre podnošenja zahteva za kredit, zatražite od zaposlenih u banci obrazac Osnovni podaci o kreditu za željenu vrstu kredita. Takođe, možete koristiti i kalkulatore na veb stranicama banaka i Narodne banke Srbije.
Šta je grejs period (poček) i da li ga koristiti?
Poček, ili tzv. grejs period je period u kome je kredit stavljen na raspolaganje korisniku, ali nije još započeta otplata kredita. Ukoliko koristite grejs period, potrebno je da se informišete da li se u tom periodu plaća ili ne plaća kamata. Treba imati na umu da ukoliko bi vam se u tom periodu obračunavala kamata na celokupan iznos kredita, vi biste u stvari plaćali veću ukupnu kamatu nego što biste platili da ne koristite grejs period. Proverite kolika je EKS i iznos rate za kredite koji se odobravaju sa grejs periodom i uporedite ih sa EKS i iznosom rate za kredite koji se odobravaju bez grejs perioda.
Šta znači indeksacija kredita?
Pod indeksacijom se podrazumeva vezivanje obaveza po osnovu kredita za rast cena na malo ili kurs neke strane valute. Kredit indeksiran stopom rasta cena na malo je kredit sa klauzulom kojom se otplata kredita vezuje za kretanje cena na malo. Sa povećanjem stope rasta cena na malo dolazi do povećanja kamate i glavnice kredita. Kredit indeksiran valutnom klauzulom je kredit izražen u određenoj stranoj valuti i sadrži klauzulu kojom se otplata kredita vezuje za kretanje kursa te valute. Za korisnike ova vrsta kredita sa sobom nosi i visoke rizike – rizik promene deviznog kursa, odnosno neizvesnost za korisnika kredita u pogledu ukupne obaveze po osnovu uzetog kredita, a time i njegove mogućnosti otplate kredita u ugovorenom roku. Od ove vrste rizika možete da se zaštitite jedino ukoliko su vaši redovni mesečni neto prihodi, iz kojih otplaćujete kredit (npr. zarada), vezani za istu valutu.
Krediti sa učešćem ili depozitom
Banka može odobriti kredite sa istom nominalnom kamatnom stopom i istim periodom otplate, ali sa učešćem ili depozitom što značajno može uticati na visinu ukupne obaveze po osnovu kamate. Naime, ukoliko vam je odobren kredit sa učešćem, iznos glavnice, tj. iznos vašeg ukupnog duga biće manji za iznos učešća, a kamata će se obračunavati samo na sredstva koja ste dobili od banke. S druge strane, ukoliko vam je odobren kredit sa depozitom, iznos glavnice jednak je sredstvima koja dobijate od banke, a kamata se obračunava na ukupan iznos kredita. Kod kredita sa depozitom takođe treba obezbediti i sredstva za depozit koji se vraća tek po otplati kredita. Treba imati na umu da se na sredstva položena kao depozit, obračunava kamata koja se, ukoliko je ugovorena, takođe nakon otplate kredita isplaćuje klijentu.
Kako da se odlučite koji je kredit najpovoljniji
Pre nego što se odlučite da li ćete uzeti kredit, pažljivo razmotrite važnost potrebe koju želite da finansirate na ovaj način. Brzopleta i nepromišljena odluka o zaduživanju može dugoročno opteretiti vaš kućni budžet. Ukoliko se ipak odlučite da uzmete kredit, imajte u vidu da u ponudi banaka postoje različite vrste kredita, zbog čega treba dobro da razmislite i raspitate se šta vam se nudi i šta najviše odgovara vašim potrebama. Od svake banke možete zatražiti obrazac Osnovni podaci o kreditu za željenu vrstu kredita i njihovim poređenjem lakše odlučiti šta je za vas najpovoljnije.
Uporedite uslove pod kojima različite banke nude kredite
Najlakši način da uporedite uslove pod kojima različite banke nude kredite i donesete odluku koja odgovara vašim potrebama je da uporedite efektivne kamatne stope. Ukoliko je efektivna kamatna stopa na godišnjem nivou niža, kredit je jeftiniji. Napominjemo da je EKS merilo cene kredita samo ako se upoređuje zaduživanje u istoj valuti. Imajte u vidu da kod kredita sa različitim periodima otplate, visina anuiteta (rate) ne predstavlja pravi pokazatelj cene kredita. Kredit sa dužim rokom otplate može imati niži iznos mesečnog anuiteta, ali to ne znači da je i ukupna obaveza po tom kreditu niža. Pri poređenju uslova, uporedite i troškove vezane za proizvode koji se "nude u paketu", nezavisno od toga da li su vam potrebni (npr. platne kartice) i ne obuhvataju se EKS. Naročito obratite pažnju na mogućnost banke da jednostrano izmeni odredbe ugovora i da li su precizno utvrđeni uslovi pod kojima banka to može da učini.
Zapitajte se da li možete otplaćivati kredit
Da biste mogli da odgovorite na ovo pitanje, potrebno je da razmislite koliko iznose vaši ukupni prihodi, a koliko rashodi na mesečnom nivou, i da procenite da li ćete i kasnije biti u mogućnosti redovno da izmirujete svoje obaveze, naročito kod ugovora kod kojih može doći do promene uslova otplate kredita (npr. varijabilna kamatna stopa).
Mogućnost refinansiranja
Ukoliko dođete u situaciju da vaša mesečna primanja nisu dovoljna za plaćanje vaših mesečnih obaveza po osnovu uzetog jednog ili više kredita, jedno od mogućih rešenja je i refinansiranje tih obaveza. Kredit za refinansiranje je kredit koji banka odobrava u svrhu izmirenja vaših obaveza stvorenih po osnovu jednog ili više dobijenih kredita kod jedne ili više banaka. Uzimanjem kredita za refinansiranje dobijate mogućnost da jednim novim kreditom izmirite jednu ili sve postojeće obaveze prema bankama bez obzira da li su one dospele za plaćanje ili ne. Kreditom za refinansiranje možete:
- izvršiti prevremenu otplatu kredita koje ste već iskoristili;
- izmiriti obaveze po kreditnim karticama;
- izmiriti obaveze po osnovu odobrenih i iskorišćenih prekoračenja po tekućim računima;
- izvršite prevremenu otplatu preostalih rata lizing naknade; i
- izmirite obaveze po aktiviranim datim jemstvima, odnosno kao jemac otplatite nečiju obavezu.
Ukoliko razmišljate o uzimanju kredita za refinansiranje najpre proverite isplativost samog refinansiranja. Naime, bez obzira što vam novi kredit može ispuniti osnovni cilj – smanjiti visinu mesečne rate, treba imati na umu da prilikom produženja roka otplate ukupni troškovi po osnovu kamate rastu.
O čemu treba da vodite računa prilikom uzimanja kredita
Pre podnošenja banci zahteva za dobijanje kredita, zatražite od banke ponudu koja sadrži sve obavezne elemente (ispisuje se na propisanom obrascu), a nakon toga treba proveriti sledeće:
- Kolika je efektivna kamatna stopa – EKS, i koje su sve naknade uključene u obračun EKS.
- Naknade koje su uključene u obračun EKS, izuzev nominalne kamatne stope, plaćate banci uglavnom u periodu do odobravanja kredita, odnosno zaključivanja – potpisivanja ugovora o kreditu;
- Da li je nominalna kamatna stopa fiksna ili promenljiva;
- Da li banka obračunava interkalarnu kamatu i u kom procentu;
- Utvrditi ukupan iznos kamata i naknada koje ćete platiti banci;
- Da li je i u kojoj valuti kredit indeksiran;
- Kakva sredstva obezbeđenja (hipoteka, zalog, menica ili sl.) su potrebna za dobijanje kredita i koliki su troškovi po osnovu dobijanja neophodne dokumentacije koju banka traži, kao što su troškovi: procene vrednosti nepokretnosti i pokretnih stvari, premije osiguranja ili druge naknade u vezi sa sredstvima obezbeđenja kredita, upisa u registar kod nadležnog organa, pribavljanja izvoda iz zemljišnih knjiga, pribavljanja uverenja, potvrda, dozvola i rešenja nadležnih organa, Kreditnog biroa i dr.;
- Da li je kredit sa učešćem ili depozitom;
