Sredstva na računu koja vam banka stavlja na raspolaganje po osnovu zaključenog ugovora predstavljaju dozvoljeno prekoračenje po računu. Stoga, ako u toku meseca trošite više od onoga što zaradite, tj. od onoga čime raspolažete na svom tekućem računu, vi zapravo koristite sredstva koja nisu vaša – koristite dozvoljenu pozajmicu po tekućem računu (dozvoljeni minus po tekućem računu), zbog čega ste dužni da banci platite odgovarajuću kamatu.
Međutim, minus po tekućem računu predstavlja najskuplju vrstu pozajmice, pa bi ga trebalo koristiti samo u krajnjoj nuždi i u kraćem vremenskom periodu.
Da biste znali koliko vas košta korišćenje minusa po tekućem računu, ali i drugih finansijskih proizvoda (platne kartice, krediti i dr.), kao i da li je ono za vas povoljnije u odnosu na druge finansijske proizvode, najjednostavnije je da uporedite njihove efektivne kamatne stope.
Efektivna kamatna stopa (EKS) jeste kamatna stopa koja, pored nominalne kamatne stope (redovne kamatne stope), uključuje i sve druge naknade i troškove koje vam davalac kredita zaračunava.
Dakle, EKS daje informaciju o stvarnoj ceni kredita, tj. pokazuje koliko će vas koštati kredit ili, u ovom slučaju, koliko će vas koštati korišćenje dozvoljenog minusa.
Pogledajmo koliko iznose kamatne stope na pojedine finansijske proizvode:
Finansijski proizvodi | EKS |
Minus na tekućem računu | od 20% do 40% |
Kreditne kartice | od 19% do 35% |
Gotovinski krediti | od 14% do 28% |
EKS daje informaciju o stvarnoj ceni kredita, tj. pokazuje koliko će vas koštati kredit ili, u ovom slučaju, koliko će vas koštati korišćenje dozvoljenog minusa.
Kao što se može videti, korišćenje dozvoljenog minusa predstavlja najskuplji vid zaduživanja, godišnja kamatna stopa se kreće do čak 40%.
Veliki broj građana vrlo često iskoristi dozvoljeni minus u punom iznosu, a zatim duži vremenski period ne izmiruje svoju obavezu, zbog čega plaća kamatu na ukupan iznos minusa. To nije slučaj kod, npr., kreditnih kartica ili gotovinskih kredita, jer kod ovih finansijskih proizovda postoji obaveza da se jedan deo duga (glavnice) otplaćuje mesečno, čime se ukupno dugovanje redovno mesečno umanjuje u određenom iznosu.
U sledećem pregledu možemo videti razlike u pogledu dospevanja plaćanja obaveza za različite vrste zajmova:
Minus na tekućem računu | dug se može umanjivati u svakom momentu, delimično ili u potpunosti |
---|---|
Kreditne kartice | dug se umanjuje mesečno u skladu sa ugovorom, a najčešće 5% do 10% glavnice (kod tzv. revolving kartica) |
Gotovinski krediti | dug se umanjuje mesečno ako je ugovorena mesečna otplata glavnice |
Pogledajmo na jednom hipotetičkom primeru koliko bi koštalo korišćenje dozvoljene pozajmice po tekućem računu.
Ako pretpostavimo da ste na početku godine iskoristili dozvoljenu pozajmicu od 40.000 dinara, uz mesečnu kamatnu stopu od 2,5% (34,49% EKS na godišnjem nivou), i da ste tokom cele godine uvek koristili iznos maksimalno dozvoljenog minusa, tj. da niste mesečno umanjivali svoj dug (što je u praksi najčešći slučaj), vaša ukupna godišnja obaveza po osnovu kamate za korišćenje dozvoljenog minusa po tekućem računu iznosila bi 12.000 dinara (1.000 dinara mesečno).
Međutim, i pored toga što biste za godinu dana platili 12.000 dinara za korišćenje dozvoljene pozajmice ako niste umanjivali svoj dug (minus) svakog meseca, vi biste i nakon godinu dana i dalje dugovali svih 40.000 dinara.
Samo redovnim umanjivanjem duga po osnovu iskorišćenog minusa – možete izbeći plaćanje znatne sume po osnovu kamate na ukupan dug (na ukupan minus) i istovremeno, postepeno, u potpunosti vratiti dozvoljenu pozajmicu po tekućem računu.
Iako se ponekad čini da je korišćenje dozvoljenog minusa neizbežno, treba znati da se „prednost“ korišćenja minusa u punom iznosu može osetiti samo jednom – prvi put kada se iskoristi, dok će dugovanje na ime kamate – ako se pozajmica blagovremeno ne vrati – predstavljati dodatni teret za kućni budžet.