U našoj zemlji banke nude dugoročne kredite izražene u stranoj valuti (EUR i CHF), tj. kredite sa tzv. valutnom klauzulom.
Kredit sa valutnom klauzulom je kredit kod koga se celokupan iznos duga i iznos svake rate izražava u stranoj valuti, a prilikom isplate kredita i plaćanja svake rate iznos u stranoj valuti se preračunava u dinare.
Pretpostavimo da vam je potrebno da od banke pozajmite 1.000 evra. Ako vam banka odobri kredit, vi ćete dobiti 1.000 evra, ali u dinarskoj protivvrednosti, a rata koja je izražena u evrima biće prilikom plaćanja preračunata u dinare. Dakle, kao što vam se odobreni kredit isplaćuje u dinarima, tako ćete i obaveze po tom kreditu, tj. rate, vraćati u dinarima.
Iznos dinara koje ćete dobiti od banke i visina rate koju ćete plaćati banci određuju se primenom deviznog kursa na određeni dan i on može biti kupovni, srednji ili prodajni.
Drugim rečima, ukoliko vaša rata iznosi 50 evra, ona u dinarskoj protivvrednosti iznosi 50 evra pomnoženo sa tipom kursa evra koji je ugovoren (kupovni, srednji ili prodajni).
Kako se kursevi valuta menjaju dnevno, visina vaše rate zavisi od kursa valute u kojoj je izražena vaša obaveza u momentu kada rata dospeva na naplatu.
Koji će se kurs primeniti za preračun strane valute u dinare određeno je ugovorom o kreditu. Obratite pažnju na taj deo ugovora.
Jedini pravi način zaštite od deviznog rizika jeste da ostvarujete prihod (platu, penziju i dr.) u istoj valuti u kojoj ste se i zadužili.
Međutim, s obzirom na to da većina građana ne ostvaruje prihode u stranoj valuti, potrebno je da se informišete koji se tip kursa primenjuje pri obračunu i plaćanju rata i da sagledate da li će vaši prihodi moći da „pokriju“ i eventualno povećanje rate.
Ako ste, naime, rešili da kupite stan/kuću na stambeni kredit, treba dobro da razmislite koji deo svojih mesečnih primanja ćete moći da izdvajate za plaćanje rata.
To je izuzetno značajno, jer od toga koji deo svog mesečnog prihoda možete odvajati na duži period za plaćanje rata zavisi i iznos kredita koji bi bilo razumno uzeti.
Krediti sa valutnom klauzulom mogu biti privlačni na prvi pogled pre svega zbog niže kamatne stope. Međutim, oni istovremeno nose i veći rizik i samim tim mogu podrazumevati povećanje obaveza zbog nepredvidivih valutnih kretanja.
U prethodnom periodu bio je uočen porast trenda zaduživanja u drugim valutama, npr. u švajcarskim francima (CHF)), pošto su se krediti indeksirani u toj valuti nudili s nižom kamatnom stopom u odnosu na kredite indeksirane u evrima. U praksi se pokazalo da je kurs švajcarskog franka u odnosu na dinar u periodu od dve godine porastao čak 72%, što je znatno uticalo i na povećanje obaveza klijenata zaduženih u ovoj valuti, dok je kurs evra u istom periodu zabeležio rast od 40%.
Važno je znati da niža kamatna stopa u trenutku zaključivanja ugovora ne znači i da je takav kredit povoljniji. Treba uzeti u obzir i period otplate kredita, kao i kretanje i promenu rasta kursa strane valute u odnosu na dinar.
Da biste se prilikom uzimanja kredita zaštitili od rizika promene deviznog kursa, na vreme sagledajte svoje realne platežne mogućnosti i zadužujte se u skladu s njima. Nastojte da vaši mesečni prihodi ne budu preopterećeni i da njima možete pokriti i eventualno povećanje rate.
Pre podnošenja zahteva za odobrenje kredita obezbedite od banke:
Ako ste već doneli odluku o uzimanju kredita sa valutnom klauzulom, razmislite koja će to valuta biti.