Krediti za obrtna sredstva

Krediti za obrtna sredstava odobravaju se za različite svrhe, zavisno od poslovanja samog preduzeća, namene za koju se koriste i roka otplate, koji se kreće od tri meseca do trideset godina.

Namena: Krediti za obrtna sredstva koriste se za likvidnost malih preduzeća, za finansiranje sirovina, obaveza prema dobavljačima, dopunu zaliha, finansiranje izvoza i izmirenje različitih vrsta potraživanja, za nabavku materijala, goriva, gotovih proizvoda i robe. Ovom vrstom kredita mogu se refinansirati obaveze i krediti kod drugih banaka.

Rok otplate: Rok otplate kod ovih kredita kreće se od tri meseca do tri godine, s tim što se duži rok otplate najčešće vezuje za nabavku trajnih obrtnih sredstava (stalnih zaliha). Pojedine banke nude i revolving kredite za obrtna sredstva, koji omogućavaju korišćenje i vraćanje novčanih sredstava u okviru odobrenog limita u dužem vremenskom periodu. Većina banaka nudi mogućnost grejs-perioda (od tri meseca do godinu dana, zavisno od roka otplate) kako bi preduzetnici mogli da usklade rok dospeća kredita i dinamiku otplate s dinamikom očekivanih rezultata koji će nastati kao posledica korišćenja odobrenih finansijskih sredstava.

Iznos kredita: Maksimalni iznosi koje banka odobrava na ime ovih kredita razlikuju se od banke do banke i zavise od vrste delatnosti i visine godišnjih prihoda preduzeća. Pojedine banke propisuju i minimalni iznos koji se odobrava u svrhu nabavke obrtnih sredstava. Postojeća ponuda banaka uključuje i kredite na bazi 100% depozita, gde iznos kredita zavisi od novčanih sredstava koje preduzetnik polaže na ime depozita. Depozit se najčešće polaže u istoj valuti i oročava se na period otplate kredita. Kamatna stopa kod ovih kredita znatno je niža u odnosu na kredite gde depozit nije sredstvo obezbeđenja.

Uslovi: Ponuda banaka obuhvata kredite za obrtna sredstva u domaćoj valuti, kao i one indeksirane u evrima. Većina banaka nudi preduzetnicima mogućnost izbora, shodno delatnosti preduzeća i namene kredita u smislu okrenutosti ka domaćem ili stranom tržištu. Kamatna stopa na ove kredite može biti fiksna ili promenljiva i kreće se od 7% do 20% i zavisi od iznosa kredita, njegove namene, kao i roka otplate. Banke, shodno svojoj poslovnoj politici, propisuju uslove za odobravanje ove vrste kredita preduzetnicima. Neki od uslova koje banke zahtevaju od malog preduzeća jesu uredna kreditna i poslovna istorija, poslovanje u trajanju od najmanje godinu dana, određeni iznos godišnjeg poslovnog prihoda, da preduzeće nije bilo u blokadi ili da je provelo ograničeni broj dana u blokadi (zavisno od banke), kao i da preduzeće ima iskazanu neto dobit u završnim računima. Ovi uslovi razlikuju se od banke do banke, pa je neophodno da se svaki preduzetnik pre potpisivanja ugovora o kreditu upozna s ponudama različitih banaka kako bi se na osnovu dobijenih informacija mogao opredeliti za onu banku koja nudi uslove koji odgovaraju njegovim potrebama.

Sredstva obezbeđenja: Banke zahtevaju različita sredstva obezbeđenja u vidu blanko menice, garancije poslovne banke, ugovornog jemstva ili pristupanja dugu pravnog lica za korisnika kredita, hipoteke na uknjiženoj nepokretnosti ili nepokretnosti u vanknjižnom vlasništvu (najčešće kod kredita za trajna obrtna sredstva).

Neophodna dokumentacija i troškovi preduzetnika: Prilikom obrade zahteva za odobrenje kredita, banke od preduzetnika zahtevaju statusnu i finansijsku dokumentaciju preduzeća, kao što su izvod iz Agencije za privredne registre, potpise svih ovlašćenih lica, finansijske izveštaje, stanje bilansa, potvrde banaka o prometu po računu i drugu dokumentaciju. Takođe, zavisno od banke, na teret preduzetnika stavljaju se troškovi i naknade za obradu kredita (do 2%), registracije menice, uvida u izveštaj Kreditnog biroa, izdavanja uverenja o stanju poreske obaveze koje izdaje Poreska uprava, a u slučaju da je sredstvo obezbeđenja nepokretnost, postoje i troškovi overe založne izjave, procene nepokretnosti, izdavanje lista nepokretnosti i takse za upis hipoteke. Banka može s preduzetnikom ugovoriti i plaćanje dodatnih naknada i troškova u vezi s kreditom, ukoliko su oni predviđeni opštim uslovima poslovanja i tarifnikom naknada banke.

Saveti
  1. Pre nego što se odlučite da li da podnesete zahtev za kredit, potrebno je da definišite tačan finansijski cilj i namenu finansijskih sredstava i odaberite banku koja nudi uslove koji najviše odgovaraju vašim potrebama i mogućnostima.
  2. Imajte na umu da kod dinarskih kredita nema valutnog rizika, a da kod kredita indeksiranih u stranoj valuti postoji valutni rizik – sve vreme trajanja ugovornog odnosa s bankom visina obaveze prema banci biće u direktnoj zavisnosti od promena vrednosti strane valute.
  3. Obratite pažnju na drugi rizik kome možete biti izloženi u toku ugovornog odnosa s bankom – promenljiva kamatna stopa, čija visina zavisi od promene određenih promenljivih faktora, kao što su referentne kamatne stope (EURIBOR, BELIBOR), stopa inflacije i sl. Visina kamatne stope može se menjati u skladu sa ugovorenom dinamikom, a samim tim i ukupan iznos kamate koju je potrebno platiti. S druge strane, kredit sa fiksnom kamatnom stopom je kredit koji se otplaćuje po kamatnoj stopi koja je određena u momentu potpisivanja ugovora i koja ostaje ista u toku celog perioda otplate kredita.
  4. Vodite računa o tome da gradite urednu kreditnu istoriju, što se obezbeđuje redovnim izmirivanjem obaveza, a u skladu sa ugovorenom dinamikom, kako kasnije ne biste imali problema kod novog zaduživanja uz povoljnije uslove.
  5. Utvrdite kakva su sredstva obezbeđenja (hipoteka, zalog, menica i sl.) potrebna za odobravanje kredita i koliki su troškovi za pribavljanje neophodne dokumentacije koju banka traži, kao što su troškovi: procene vrednosti nepokretnosti i pokretnih stvari, premije osiguranja ili druge naknade u vezi sa sredstvima obezbeđenja kredita, upisa u registar kod nadležnog organa, pribavljanje izvoda iz zemljišnih knjiga, pribavljanje različitih uverenja i potvrda, dozvola i rešenja nadležnih organa, Kreditnog biroa i dr.
  6. Ne zaboravite da u slučaju neispunjavanja kreditnih obaveza prema državi ili poslovnoj banci preduzetnik sopstvenom imovinom garantuje za obaveze koje je preuzeo.