Kredit za refinansiranje

Šta je kredit za refinansiranje?

Kredit za refinansiranje je kredit koji podrazumeva zamenu postojećeg duga po osnovu jednog ili više dobijenih kredita novim kreditom, obično u istom iznosu i sa istim sredstvima obezbeđenja, ali pod drugačijim uslovima (kamatna stopa, duži rok otplate, grejs period ili poček). Uslovi odobravanja kredita za refinansiranje razlikuju se od banke do banke, tj. zavise od poslovne politike banke, i mogu biti promenljiva kategorija, naročito u periodu otplate.

Kreditom za refinansiranje možete da:

  • izvršite prevremenu otplatu kredita koje ste već iskoristili, 
  • izmirite obaveze po kreditnim karticama,
  • izmirite obaveze po osnovu odobrenih i iskorišćenih prekoračenja po tekućim računima,
  • izvršite prevremenu otplatu preostalih rata lizing naknade, i 
  • izmirite obaveze po aktiviranim datim jemstvima, tj. kao jemac otplatite nečiju obavezu.

Refinansiranje kredita je isplativo samo ukoliko uslovi pod kojima je kredit za refinansiranje odobren snižavaju ukupnu cenu kredita i čine je nižom od cene postojećeg kredita.

Kada je kredit za refinansiranje dobro rešenje?

Kredit za refinansiranje je dobro rešenje onda kada je kamatna stopa dovoljno niža od postojeće kamatne stope da obezbedi ukupno nižu cenu kredita. Kredit za refinansiranje vam omogućava značajno smanjenje ukupnih troškova otplate kredita (naročito ukoliko se refinansiranje izvrši na početku otplatnog perioda i kod dugoročnih kredita, tj. na pet i više godina) uz relativno malo povećanje mesečne rate.

Ukoliko razmišljate o uzimanju kredita za refinansiranje, najpre proverite isplativost samog refinansiranja (kalkulator za refinansiranje na sajtu NBS – link). Naime, bez obzira na to što vam se, na prvi pogled, može učiniti da niža kamatna stopa znači jeftiniji kredit, to u praksi ne mora biti slučaj. Takođe, važno je znati i da se u prvih nekoliko godina otplate dugoročnog kredita mesečni anuitet (rata) sastoji od većeg dela kamate i manjeg dela glavnice, zbog čega je veoma važno dobro proceniti da li je i kada najpovoljnije izvršiti refinansiranje kredita.

Pogledajmo na hipotetičkom primeru koji uslovi bi trebalo da budu ispunjeni da bi refinansiranje kredita bilo isplativo, tj. da ukupno plaćena kamata po novom kreditu ne bude veća od nedospele po postojećem.

  • Ako pretpostavimo da imate zaduženje samo po jednom kreditu u visini od 400.000 dinara, s rokom otplate od deset godina, po godišnjnoj kamatnoj stopi od 16%, visina anuiteta bi iznosila 6.437,28 dinara, a sredstva koja treba da vratite banci 772.473,75. dinara. Nakon pet godina, vi biste otplatiti samo 32% glavnice i 59% kamate, što znači da biste imali 270.981,96 dinara neotplaćene glavnice i 115.254,92 dinara nedospele kamate, tj. 386.236,88 dinara ostatka duga banci.

Ukoliko želite postojeći kredit da refinansirate, pogledajmo u kom slučaju bi vam to bilo isplativo:

  • Pretpostavimo da naknada za prevremenu otplatu iznosi 3% ostatka duga, a troškovi obrade novog kredita 1% – iako se logički nameće zaključak da niža kamata (15%) automatski znači i smanjenje ukupne cene kredita, zbog naknade za prevremenu otplatu od 3% i troškova za obradu kredita od 1%, ovaj kredit se ne bi isplatio. To bi dalje značilo da bi ukupna cena preostalog kredita iznosila 390.168,95 dinara, s ratom koja bi bila 6.502,82 dinara.
  • Ukoliko vam se pak ponudi kredit za refinansiranje s kamatom od 15% i produžetkom otplate od jedne godine (šest godina), ukupna cena kredita biće veća, jer ste, kako je već rečeno, u prethodnih pet godina otplatili manji deo glavnice (32,2%) i čak 59,1% kamate. Novi kredit, iako s manjom kamatnom stopom (15%), bio bi skuplji pošto biste platili više kamate (135.605,29) nego da nastavite s već započetom otplatom, gde bi vam nedospela kamata iznosila 115.254,92 dinara, a ukupan dug banci 414.716,71 dinar, iako bi nova rata iznosila 5.759,95 dinara. Niža kamatna stopa ne znači automatski i jeftiniji kredit.
  • Međutim, uz novi kredit odobren po dovoljno nižoj kamatnoj stopi, npr. u iznosu od 11,5%, s produžetkom roka otplate od jedne godine, ukupnu kamatu biste platili 102.728,76 dinara, rata bi iznosila 5.303,33, a ukupan dug banci 381.840,18 dinara, tako da bi refinansiranje bilo isplativo.

Navedene primere nikako ne treba prihvatiti kao zadatu formulu, već samo kao pojašnjenje da produženje roka otplate kredita može biti isplativo samo ukoliko su ponuđene znatno niže kamatne stope, što treba proveriti u razgovoru s kreditnim referentom.

U sledećem prikazu videćete kakve promene nastaju kada želite da refinansirate potrošački kredit, kreditnu karticu i iskorišćeni minus po tekućem računu i zamenite ih jednim novim kreditom u periodu od dve godine:

*Prosečna otplata koja predviđa ravnomernu otplatu celokupne glavnice u predviđenom roku (kartica 24–12 meseci).

U tabeli su prikazane dve opcije refinansiranja kredita s rokom otplate od dve godine:

  • kredit indeksiran u evrima, i
  • dinarski kredit. 

Kredit indeksiran u evrima zahteva izdvajanje 30% depozita, koji u slučaju da je finansiran iz kredita pozajmljenu sumu neophodnu za refinansiranje podiže sa 4.075 evra na 5.880 evra.

Imajući u vidu trenutne tržišne uslove pod kojima se nude prosečne kamatne stope za refinansiranje od 14,5%, uz mesečnu ratu od 281 evro, ukupni troškovi kredita iznosili bi 835 evra u dinarskoj protivvrednosti. Dinarski kredit identične ukupne troškove otplate kredita postiže s kamatom od 20,2% sa istim periodom otplate, gde bi mesečna rata iznosila 204 evra. U oba slučaja kamata je niža od one koju biste platili uz ravnomernu otplatu pojedinačnih zaduženja.

O čemu treba voditi računa pre nego što uzmete kredit za refinansiranje

Ukoliko procenite da vam je neophodan kredit za refinansiranje:

  • Uporedite ponude različitih banaka, tj. pod kojim uslovima vam banke nude ovu vrstu kredita (visinu nominalne kamatne stope, a naročito efektivne kamatne stope, dužinu perioda otplate, visinu mesečne rate, kao i sredstva koja banke traže kao obezbeđenje otplate kredita, tj. menice, izjave žiranata, hipoteke i dr. );
  • Uporedite visinu mesečne obaveze koju imate po osnovu kredita u otplati i onu koju ćete imati po kreditu za refinansiranje (manji anuitet ne znači uvek i da je kredit jeftiniji);
  • Sagledajte troškove koji nastaju prilikom refinansiranja kredita:
    • troškove prevremenog vraćanja starog kredita na preostali iznos glavnice, i
    • troškove obrade novog kredita (često se pominju i kao manipulativni troškovi).

Troškovi novog kredita koji služi za refinansiranje mogu da se pogledaju u ponudi koju je banka dužna da vam dostavi, gde je prikazana efektivna kamatna stopa i ukupan iznos koji korisnik treba da plati, a prikazan je na reprezentativnom primeru u kome su naznačeni svi elementi na osnovu kojih je taj iznos obračunat.Ponuda se ispisuje na propisanom obrascu, na papiru ili drugom trajnom nosaču podataka i sadrži sve obavezne elemente ugovora o kreditu.

Postojeće zaduženje, odnosno njegov preostali iznos, kao i iznos potreban za otplatu postojećeg kredita, možete u svakom trenutku, na vaš zahtev, od banke dobiti – besplatno.

Preostali iznos zaduženja po glavnici svakog kredita redovno se ažurira u vašem Ličnom izveštaju Kreditnog biroa, koji možete dobiti na zahtev kod vaše banke ili Udruženja banaka po određenoj tarifi.

Navedeni podatak nalazi se u okviru tačke 3. Obaveze po kreditima, 3.1. Korišćenje kredita u koloni Ostatak duga u Ličnom izveštaju.

Obratite pažnju

Budući da se uslovi pod kojima se odobrava kredit za refinansiranje, kao što su nominalna kamatna stopa, naknade, rok otplate, valutna klauzula, sredstvo obezbeđenja naplate i dr., razlikuju od banke do banke, potrebno je obratiti pažnju na to: 

  • Da li je kredit vezan za valutnu klauzulu i kako to utiče na vašu ukupnu i mesečnu obavezu po osnovu tog kredita;
  • Da li je kamatna stopa po kreditu fiksna ili promenljiva i kada se može menjati, iz kojih razloga i koliko često;
  • Da li je kredit sa učešćem ili depozitom i u kom procentu od visine odobrenog kredita; i
  • Da se u prvim godinama otplate kredita, u strukturi mesečne rate, veći deo odnosi na kamatu, a manji deo na glavnicu.
Saveti
  1. Prikupite dovoljno informacija o uslovima pod kojima različite banke nude kredit za refinansiranje i dobro ih razmotrite pre nego što se odlučite od koje banke ćete tražiti taj kredit;
  2. Proverite isplativost refinansiranja kredita poređenjem postojećeg zaduženja i zaduženja koje biste preuzeli u slučaju zaključenja kredita za refinansiranje;
  3. Kada odlučite od koje ćete banke tražiti kredit za refinansiranje, blagovremeno se informišite o vremenskom periodu potrebnom: za obradu vašeg zahteva za dobijanje kredita, za puštanje kredita u tečaj i za prenos sredstava po osnovu prevremene otplate – „zatvaranja“ već dobijenih kredita;
  4. Tražite od banaka kojima ste prevremeno otplatili kredite da vam vrate sredstva obezbeđenja otplate kredita koje ste im predali prilikom dobijanja kredita;
  5. Potrudite se da svoje obaveze plaćate na vreme, jer je to jedan od uslova da u narednom periodu dobijete i novi kredit.