Стамбени кредит је наменски кредит и спада у посебну категорију дугорочних кредита. Он се одобрава за куповину стана или куће, као и за изградњу, доградњу, реконструкцију и адаптацију стамбеног објекта.
Стамбени кредити могу бити са учешћем (5%, 10%, 20% итд.), уз субвенцију државе, осигурани код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита (НКОСК), затим стамбени кредити одобрени за укњижене и неукњижене непокретности, за резиденте и нерезиденте и сл.
Услове одобравања стамбених кредита банке утврђују својом пословном политиком.
Стамбени кредити уз субвенцију државе намењени су грађанима Републике Србије који испуњавају услове за добијање субвенционисаног стамбеног кредита.
Код стамбених кредита са субвенцијом државе корисник кредита је у обавези да обезбеди одређено учешће, а један део, нпр. 20%, учешћа обезбеђује се из буџета Републике Србије. Преостали део укупне цене некретнине, односно траженог износа кредита обезбеђује пословна банка. Држава може и на друге начине, нпр. путем субвенционисања камате и сл., пружити помоћ грађанима који желе да путем стамбеног кредита купе први стан/непокретност.
Треба нагласити да кредити уз субвенцију државе морају бити осигурани код НКОСК.
Стамбени кредити се нуде и за укњижене и за неукњижене непокретности. Код кредита за неукњижене непокретности каматна стопа је углавном виша, па су самим тим и кредити скупљи. При том је потребно прибавити и документацијукојом се доказује след ванкњижног власништва на непокретности, или у случају новоградње објекат мора бити изграђен најмање 80%.
Банке су, пре закључења уговора о кредиту, дужне да процене кредитну способност корисника, као и укупан кредитни ризик коме се излажу приликом одобравања кредита. Банке су дужне да ове процене врше веома опрезно због тога што, као кредитно-депозитне институције, пласирају не само своја средства, већ и средства депонената која су им поверена на чување, али и због тога што постоје јасни регулаторни захтеви у погледу управљања кредитним ризиком. Дакле, приликом сваког подношења захтева за кредит банка је, у складу са прописима, дужна да процени кредитну способност корисника, а ако је захтев за кредит одбијен на основу увида у базу Кредитног бироа, банка је дужна да корисника без накнаде одмах писмено обавести о тим подацима. Поред тога банка је дужна да оцену кредитне способности изврши нарочито на основу анализе степена кредитне задужености дужника, који се утврђује као однос укупних месечних кредитних обавеза и редовних нето месечних прихода тог дужника.
Средства обезбеђења кредита одређује сама банка.
За обезбеђење уредног враћања кредита банка може од клијента тражити да приложи меницу коју је потписао корисник кредита и/или кредитно способни жиранти и хипотеку првог реда на некретнине у корист банке. Хипотека се уписује на непокретност коју клијент купује или на неку другу непокретност у власништву тражиоца кредита или у власништву другог лица, уз његову сагласност.
Уколико би дошло до престанка отплате одобреног кредита, непокретност на којој је уписана хипотека може бити продата ради наплате дуга.