Sredstva koja vam banka stavlja na raspolaganje po osnovu zaključenog ugovora predstavljaju dozvoljeno prekoračenje po računu. Stoga, ako u toku meseca trošite više od onoga što zaradite, tj. od onoga čime raspolažete na svom tekućem računu, vi zapravo koristite sredstva koja nisu vaša – koristite dozvoljenu pozajmicu po tekućem računu (dozvoljeni minus po tekućem računu), zbog čega ste dužni da banci platite odgovarajuću kamatu.
Dozvoljeni minus predstavlja jedan od skupljih oblika zaduživanja, pa bi ga trebalo koristiti samo u krajnjoj nuždi i u kraćem vremenskom periodu.
Da biste znali koliko vas košta korišćenje minusa po tekućem računu, ali i drugih finansijskih proizvoda, kao što su kreditne kartice i krediti, kao i da li je ono za vas povoljnije u odnosu na druge finansijske proizvode, najjednostavnije je da uporedite njihove efektivne kamatne stope.
Efektivna kamatna stopa (EKS) jeste kamatna stopa koja, pored nominalne kamatne stope (redovne kamatne stope), uključuje i sve druge naknade i troškove koje vam davalac kredita zaračunava.
Dakle, EKS daje informaciju o stvarnoj ceni kredita, tj. pokazuje koliko će vas koštati kredit ili, u ovom slučaju, koliko će vas koštati korišćenje dozvoljenog minusa.
Finansijski proizvodi
EKS
Minus na tekućem računu
od 14,52% do 19,56%
Kreditne kartice
od 10,56% do 17,75%
Gotovinski krediti
od 6,15% do 11,31%
Novim Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga (Zakon) uvedena su trajna ograničenja kamatnih stopa na kreditne proizvode namenjene potrošačima. To znači da banka ne može neograničeno da određuje cenu zaduživanja, već mora da poštuje Zakonom propisane maksimalne kamatne stope.
Kod kreditnih kartica, EKS ne može biti veća od stope zatezne kamate iz ovog zakona, koja je niža za dva procentna poena od opšte stope zatezne kamate, uvećane za šest procentnih poena. Kod dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja, ova stopa može biti uvećana za osam procentnih poena. Prema stopama koje su važile u avgustu 2026. godine, maksimalna EKS iznosila je 17,75% kod kreditnih kartica, odnosno 19,75% kod dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja.
Na ovaj način postavljena je jasna gornja granica cene zaduživanja i korisnici su zaštićeni od prekomerno visokih troškova, što je posebno značajno kod kreditnih kartica i prekoračenja po tekućem računu, koji spadaju među skuplje oblike zaduživanja.
Kako se otplaćuje minus po tekućem računu, a kako dug (glavnica) kod različitih vrsta zajmova?
Veliki broj građana vrlo često iskoristi dozvoljeni minus u punom iznosu, a zatim duži vremenski period ne izmiruje svoju obavezu, zbog čega plaća kamatu na ukupan iznos minusa. To nije slučaj kod npr. kreditnih kartica ili gotovinskih kredita, jer kod ovih finansijskih proizvoda postoji obaveza da se jedan deo duga (glavnice) otplaćuje mesečno, čime se ukupno dugovanje redovno mesečno umanjuje u određenom iznosu.
U sledećem pregledu možemo videti razlike u pogledu dospevanja plaćanja obaveza za različite vrste zajmova.
Minus na tekućem računu
Dug se umanjuje prilivom sredstava na tekući račun i može se delimično ili u potpunosti izmiriti u svakom trenutku. Dokle god postoji iskorišćeni iznos dozvoljenog minusa, na taj iznos se obračunava kamata, u skladu sa ugovorenim uslovima.
Kreditne kartice
Dug se izmiruje u skladu sa ugovorenim uslovima, tako što korisnik svakog meseca plaća najmanje ugovoreni deo duga. Na preostali iznos duga obračunava se kamata, a korisnik u svakom trenutku može izmiriti i veći deo duga ili dug u celosti.
Gotovinski krediti
Dug se otplaćuje u ugovorenim mesečnim ratama, pri čemu se svaka rata sastoji od dela glavnice i kamate. Otplatom glavnice postepeno se smanjuje preostali dug, a kamata se obračunava na preostali iznos glavnice.
Koliko zapravo košta korišćenje minusa po tekućem računu?
Pogledajmo na jednom hipotetičkom primeru koliko bi koštalo korišćenje dozvoljene pozajmice po tekućem računu.
Ako pretpostavimo da ste iskoristili dozvoljeno prekoračenje u iznosu od 40.000 dinara, uz nominalnu kamatnu stopu od 18% na godišnjem nivou, i da tokom cele godine neprekidno koristite ceo odobreni iznos, za godinu dana biste platili približno 7.200 dinara kamate.
Međutim, iako biste tokom godine platili oko 7.200 dinara kamate za korišćenje prekoračenja, time ne biste otplatili sam dug. Ako tokom godine ne umanjujete iskorišćeni iznos prekoračenja, nakon godinu dana i dalje biste dugovali 40.000 dinara.
Zato je važno imati u vidu da dugotrajno korišćenje dozvoljenog prekoračenja može biti skupo – kamatu plaćate sve dok koristite sredstva banke, dok se dug umanjuje tek kada umanjite iznos iskorišćenog prekoračenja.
Samo redovnim umanjivanjem duga po osnovu iskorišćenog minusa možete izbeći plaćanje znatne sume po osnovu kamate na ukupan dug (na ukupan minus) i istovremeno, postepeno, u potpunosti vratiti dozvoljenu pozajmicu po tekućem računu.
Iako se ponekad čini da je korišćenje dozvoljenog minusa neizbežno, treba znati da se „prednost” korišćenja minusa u punom iznosu može osetiti samo jednom – prvi put kada se iskoristi, dok će dugovanje na ime kamate – ako se pozajmica blagovremeno ne vrati – predstavljati dodatni teret za kućni budžet.
Sredstva koja vam banka stavlja na raspolaganje po osnovu zaključenog ugovora predstavljaju dozvoljeno prekoračenje po računu. Stoga, ako u toku meseca trošite više od onoga što zaradite, tj. od onoga čime raspolažete na svom tekućem računu, vi zapravo koristite sredstva koja nisu vaša – koristite dozvoljenu pozajmicu po tekućem računu (dozvoljeni minus po tekućem računu), zbog čega ste dužni da banci platite odgovarajuću kamatu.
Dozvoljeni minus predstavlja jedan od skupljih oblika zaduživanja, pa bi ga trebalo koristiti samo u krajnjoj nuždi i u kraćem vremenskom periodu.
Da biste znali koliko vas košta korišćenje minusa po tekućem računu, ali i drugih finansijskih proizvoda, kao što su kreditne kartice i krediti, kao i da li je ono za vas povoljnije u odnosu na druge finansijske proizvode, najjednostavnije je da uporedite njihove efektivne kamatne stope.
Efektivna kamatna stopa (EKS) jeste kamatna stopa koja, pored nominalne kamatne stope (redovne kamatne stope), uključuje i sve druge naknade i troškove koje vam davalac kredita zaračunava.
Dakle, EKS daje informaciju o stvarnoj ceni kredita, tj. pokazuje koliko će vas koštati kredit ili, u ovom slučaju, koliko će vas koštati korišćenje dozvoljenog minusa.
Finansijski proizvodi
EKS
Minus na tekućem računu
od 14,52% do 19,56%
Kreditne kartice
od 10,56% do 17,75%
Gotovinski krediti
od 6,15% do 11,31%
Novim Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga (Zakon) uvedena su trajna ograničenja kamatnih stopa na kreditne proizvode namenjene potrošačima. To znači da banka ne može neograničeno da određuje cenu zaduživanja, već mora da poštuje Zakonom propisane maksimalne kamatne stope.
Kod kreditnih kartica, EKS ne može biti veća od stope zatezne kamate iz ovog zakona, koja je niža za dva procentna poena od opšte stope zatezne kamate, uvećane za šest procentnih poena. Kod dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja, ova stopa može biti uvećana za osam procentnih poena. Prema stopama koje su važile u avgustu 2026. godine, maksimalna EKS iznosila je 17,75% kod kreditnih kartica, odnosno 19,75% kod dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja.
Na ovaj način postavljena je jasna gornja granica cene zaduživanja i korisnici su zaštićeni od prekomerno visokih troškova, što je posebno značajno kod kreditnih kartica i prekoračenja po tekućem računu, koji spadaju među skuplje oblike zaduživanja.
Kako se otplaćuje minus po tekućem računu, a kako dug (glavnica) kod različitih vrsta zajmova?
Veliki broj građana vrlo često iskoristi dozvoljeni minus u punom iznosu, a zatim duži vremenski period ne izmiruje svoju obavezu, zbog čega plaća kamatu na ukupan iznos minusa. To nije slučaj kod npr. kreditnih kartica ili gotovinskih kredita, jer kod ovih finansijskih proizvoda postoji obaveza da se jedan deo duga (glavnice) otplaćuje mesečno, čime se ukupno dugovanje redovno mesečno umanjuje u određenom iznosu.
U sledećem pregledu možemo videti razlike u pogledu dospevanja plaćanja obaveza za različite vrste zajmova.
Minus na tekućem računu
Dug se umanjuje prilivom sredstava na tekući račun i može se delimično ili u potpunosti izmiriti u svakom trenutku. Dokle god postoji iskorišćeni iznos dozvoljenog minusa, na taj iznos se obračunava kamata, u skladu sa ugovorenim uslovima.
Kreditne kartice
Dug se izmiruje u skladu sa ugovorenim uslovima, tako što korisnik svakog meseca plaća najmanje ugovoreni deo duga. Na preostali iznos duga obračunava se kamata, a korisnik u svakom trenutku može izmiriti i veći deo duga ili dug u celosti.
Gotovinski krediti
Dug se otplaćuje u ugovorenim mesečnim ratama, pri čemu se svaka rata sastoji od dela glavnice i kamate. Otplatom glavnice postepeno se smanjuje preostali dug, a kamata se obračunava na preostali iznos glavnice.
Koliko zapravo košta korišćenje minusa po tekućem računu?
Pogledajmo na jednom hipotetičkom primeru koliko bi koštalo korišćenje dozvoljene pozajmice po tekućem računu.
Ako pretpostavimo da ste iskoristili dozvoljeno prekoračenje u iznosu od 40.000 dinara, uz nominalnu kamatnu stopu od 18% na godišnjem nivou, i da tokom cele godine neprekidno koristite ceo odobreni iznos, za godinu dana biste platili približno 7.200 dinara kamate.
Međutim, iako biste tokom godine platili oko 7.200 dinara kamate za korišćenje prekoračenja, time ne biste otplatili sam dug. Ako tokom godine ne umanjujete iskorišćeni iznos prekoračenja, nakon godinu dana i dalje biste dugovali 40.000 dinara.
Zato je važno imati u vidu da dugotrajno korišćenje dozvoljenog prekoračenja može biti skupo – kamatu plaćate sve dok koristite sredstva banke, dok se dug umanjuje tek kada umanjite iznos iskorišćenog prekoračenja.
Samo redovnim umanjivanjem duga po osnovu iskorišćenog minusa možete izbeći plaćanje znatne sume po osnovu kamate na ukupan dug (na ukupan minus) i istovremeno, postepeno, u potpunosti vratiti dozvoljenu pozajmicu po tekućem računu.
Iako se ponekad čini da je korišćenje dozvoljenog minusa neizbežno, treba znati da se „prednost” korišćenja minusa u punom iznosu može osetiti samo jednom – prvi put kada se iskoristi, dok će dugovanje na ime kamate – ako se pozajmica blagovremeno ne vrati – predstavljati dodatni teret za kućni budžet.
© 2026 I Narodna banka Srbije I Centar za posetioce
Napomena: sva prava su zadržana. Korišćenje u obrazovne svrhe je dozvoljeno, uz navođenje izvora.