Закон о заштити корисника финансијских услуга

У циљу унапређења постојећих механизама заштите корисника финансијских услуга, НБС је предложила Закон о заштити корисника финансијских услуга који је ступио на снагу 4. јуна 2011, а његова примена почела је 5. децембра 2011. године. Заштита корисника финансијских услуга је заснована како на потреби да се унапреди пракса поступања финансијских институција према корисницима, тако и да се корисницима благовремено пруже неопходне информације, што представља основни вид заштите. Само добро информисан и финансијски едукован корисник може донети одговорну одлуку у погледу коришћења финансијске услуге. Ове услуге су комплексне и њихово дејство се огледа на дужи рок, те отуда потреба за појачаним нивоом информисања потрошача. Међутим, поред информисања, заштита корисника финансијских услуга се обезбеђује и нормама императивне природе, имајући у виду да постоји несразмера у економској снази уговорних страна.

Закон првенствено, дакле, има за циљ да обезбеди унапређење добре пословне праксе финансијских институција и њиховог фер односа према клијентима, што нарочито подразумева: прецизно и јасно дефинисане одредбе уговора које се односе на права односно обавезе грађана, затим обавезу финансијских институција да грађанима, пре успостављања уговорног односа, односно пре потписивања уговора, пруже потпуне, јасне, недвосмислене и разумљиве информације о финансијској услузи коју желе да користе и условима под којима се она нуди пре потписивања уговора.

Шта је ново донео Закон корисницима финансијских услуга? Пре свега, право на информисање! То значи да је финансијска институција (банка или лизинг компанија) дужна да приликом понуде свог производа код оглашавања истог, јасно и недвосмислено обавести кориснка о битним карактеристикама производа, као и да ефективну каматну стопу, која представља укупну цену, учини уочљивијом од осталих карактеристика. Исто тако, пре потписивања уговора са корисником, финансијска институција је обавезна да кориснику на његов захтев достави нацрт уговора, како би корисник ту понуду могао лакше упродити са понудом других финансијских институција, односно боље проучити одредбе уговра самостално или уз консултацију. Корисници ће, такође, имати право на исти тип курса (средњи курс) приликом уговарања кредита индексираног у страној валути, као и право на исти метод обрачуна камате – нпр. ако корисник има обавезу полагања наменског депозита, има право на примену истог метода обрачуна камате на тај депозит који је примењен и на обрачун камате на износ одобреног кредита. Уколико се корисник одређене финансијске услуге предомисли, може одустати од закљученог уговора у року од 14 дана од дана потписивања истог без навођења разлога, али исто тако је и обавезан да у року од 30 дана врати главницу и припадајућу камату за тај период, односно предмет лизинга и накнади евентуалну штету. Изузетак представљају стамбени кредити где се право на одустанак задржава само онда ако новчана средстава нису коришћена. Закон је омогућио право на превремену отплату уз одређену накнаду, али и без накнаде и то: код тзв. минуса по текућем рачуну, ако је уговорена променљива каматна стопа, изузев код стамбених кредита, и ако је отплата била учињена на основу закљученог уговора о осигурању чија је намена обезбеђивање отплате кредита.

Шта је бесплатно за корисника финансијских услуга? Бесплатно је подизање готовине у банци где имате текући рачун, подизање средстава одмах након евидентирања прилива, гашење рачуна или платне картице, месечно обавештавање корисника о дозвољеном прекорачењу рачуна и једанпут годишње достављање обавештења о стању његовог дуга по уговору о кредиту, лизингу, односно кредитној картици.

Уколико је корисник изгубио или му је украдена платна картица, дужан је да о томе без одлагања обавести банку. У случају да је дошло до неовлашћеног коришћења платне картице – корисник је дужан да, одмах после тог сазнања, а најкасније у року од 45 дана од датума задужења, пријави банци трансакцију извршену неовлашћеним коришћењем у ком случају може сносити губитке највише до износа од 15.000 динара. Уколико то не учини, или уколико је сам злоупотребио картицу корисник ће сам сносити трошкове.

Закон је увео обавезу уговарања променљиве каматне стопе у смислу њене одређености и одредивости. То значи да сви елементи каматне стопе морају имати такву природу да на њихову вредност не може утицати једнострана воља ниједне од уговорних страна. Дакле, уговори не могу да садрже упућујућу норму на пословну политику у погледу битних елемената уговора.

Остваривање ефикасне заштите корисника фин.услуга такође подразумева и надзор над применом овог закона од стране Народне банке Србије. Посебно место у систему мера које изриче Народна банка Србије представљају новчане казне за законом прописане прекршаје, а предвиђена је и могућност да се јавно саопште информације о даваоцима код којих је утврђено да нису поступали у складу са овим законом, на који начин се поред кажњавања постиже и превентивно дејство санкције на друге даваоце услуга.