Текући рачун (платни рачун) јесте рачун који се користи за извршавање платних трансакција – уплата, пренос и исплата новчаних средстава, а који отвара и води пружалац платних услуга за једног или више корисника платних услуга.
Платном услугом се, сходно Закону о платним услугама, сматра:
Наведене услуге, као и друге платне трансакције у оквиру платног система, могу пружати искључиво банке, институције електронског новаца, платне институције које имају дозволу Народне банке Србије и Народна банка Србије, Управа за трезор и јавни поштански оператор са седиштем у Републици Србији, у оквиру својих надлежности.
Постоје различите врсте текућих рачуна.
У зависности од намене текући рачун може бити:
У зависности од тога ко је корисник платних услуга:
У зависности од валуте у којој је отворен текући рачун:
Банка отвара, води и гаси рачуне физичких лица, правних лица и предузетника – власника текућих рачуна. За отварање рачуна неопходно је поднети Захтев за отварање текућег рачуна и закључити Оквирни уговор о платним услугама, којим се уређују услови за отварање, вођење и гашење рачуна.
Физичка лица уз захтев за отварање текућег рачуна прилажу на увид и лични документ којим се утврђује идентитет потрошача (лична карта, пасош и сл.).
Правно лице или предузетник, поред захтева за отварање текућег рачуна, прилаже и следећу документацију:
Банка на основу приложене документације, по спроведеном поступку и потписивању уговора о отварању, вођењу и гашењу рачуна (тзв. оквирном уговору), отвара платни рачун и издаје платну картицу.
Уговор мора бити сачињен у складу са Законом о платним услугама и њиме су дефинисана права и обавезе власника текућег рачуна и банке, а све што није дефинисано у уговору мора бити прописано Општим условима пословања и Тарифама накнада.
Вођење текућег рачуна се најчешће наплаћује, изузев код посебних врста платних рачуна. С тим у вези, важно је напоменути да су банке дужне да у сваком уговору јасно наведу све накнаде и провизије које су власници рачуна у обавези да плаћају по основу коришћења тог текућег рачуна.
Обавештавање корисника
Законом о заштити корисника финансијских услуга регулисано је питање обавештавања корисника финансијских услуга (физичких лица, предузетника и пољопривредника, али не и правних лица) о свим дуговањима, укључујући и она настала по основу коришћења дозвољеног прекорачења текућег рачуна. У случају дозвољеног прекорачења рачуна, банка је дужна да једанпут месечно достави кориснику без накнаде, у писаној форми или на трајном носачу података, обавештење – извод о свим променама на његовим рачуну, а дужна је и да то обавештење достави без одлагања на захтев клијента, уз право на накнаду, у складу са актима банке. Обавештење обавезно мора да садржи број рачуна, период на који се односи извод, датум промене, опис промене и врсту промене – задужење или одобрење рачуна, претходно и ново стање рачуна, као и датум слања извода, примењену номиналну каматну стопу и све зарачунате накнаде и трошкове. У случају знатног недозвољеног прекорачења рачуна (у износу од 1.000 динара, с тим да свака банка може самостално одлучити да примењује и нижи износ од овог утврђеног) које траје дуже од месец дана, банка је дужна да без одлагања, у писменој форми, обавести клијента о износу прекорачења, каматној стопи која ће се примењивати на износ прекорачења и друге евентуалне накнаде. Такође, банка је дужна да у случају промене висине накнаде за одржавање текућег рачуна, о тој чињеници обавести корисника најмање 15 дана пре примене те накнаде, а корисник може, уколико му нови услови не одговарају, да средства с текућег рачуна пребаци у другу банку и без накнаде затвори тај рачун, под условом да пре тога измири сва дуговања према банци.
Гашење рачуна се врши на захтев физичког лица – власника рачуна или у случају смрти власника рачуна захтев за гашење рачуна банци подносе законски наследници на основу решења о наслеђивању, истеком рока на који је уговор био закључен ако је рачун био отворен на одређено време или одлуком банке у случају када власник рачуна не измирује доспеле обавезе, уколико је то предвиђено оквирним уговором. Банка је дужна да, сагласно Закону о платним услугама, бесплатно угаси платни рачун, а новац с рачуна се преноси на рачун који је наведен у захтеву или се исплаћује у готовом.
Банка гаси рачун правном лицу и предузетнику на основу писменог захтева за гашење рачуна или на основу оквирног уговора о платним услугама којим се уређују услови за отварање, вођење и гашење тих рачуна, а новчана средства преноси на рачун наведен у том захтеву, односно уговору и гаси рачун тог правног лица и предузетника. Такође, банка гаси рачуне и ако правно лице и предузетник престане да постоји као правни субјекат:
Неактивни текући рачуни
Уколико власник рачуна престане да користити текући рачун, препорука Народне банке Србије јесте да се такав рачун угаси подношењем писменог захтева за гашење рачуна, јер ће му банка, уколико је тако уговорено, месечно наплаћивати накнаду за одржавање рачуна, а уколико на рачуну нема средстава, поред те накнаде, зарачунаваће му и затезну камату, рачун ће бити у недозвољеном минусу, а корисник у доцњи. У случају када власник рачуна не затвори такав рачун и не плаћа накнаду, банка ће након доцње дуже од 60 дана за потрошаче, односно 15 дана за правна лица пријавити такав дуг Кредитном бироу Удружења банака Србије, а што у даљем исходу може онемогућити коришћење других услуга банке у периоду од следеће три године након измирења свих доспелих дугова.
Услуге које банке корисницима текућих рачуна омогућавају:
Поред наведених, правна лица имају могућност да користе и следеће услуге: