Осигурање путника у јавном превозу

Већина грађана свакодневно путује јавним превозом. Имајући то у виду, а уколико се непосредно пре започињања, током или после путовања деси незгода, грађани би требало да знају да су у таквим приликама осигурани и да могу захтевати накнаду из осигурања, иако нису сами закључили уговор о осигурању.

Наиме, Законом о обавезном осигурању у саобраћају регулисано је осигурање путника у јавном превозу од последица несрећног случаја и прописано ко има обавезу да закључи уговор о осигурању, ко се сматра путником у осигурању, који су ризици покривени осигурањем, колика је висина осигуране суме и како се остварује право на наплату штете.

Ко има обавезу да закључи уговор о осигурању?

Обавеза осигурања путника у јавном превозу од последица несрећног случаја важи за све власнике превозних средстава којима се обавља јавни превоз путника. Они су дужни да закључе уговор о осигурању путника у јавном превозу од последица несрећног случаја.

Уговор о осигурању путника у јавном превозу од последица несрећног случаја дужни су да закључе власници:

• аутобуса којим се обавља јавни превоз у градском, приградском, међуградском и међународном линијском и ванлинијском превозу;
• аутобуса којим се обавља превоз запослених на посао и са посла;
• аутобуса којим се обавља превоз деце и ученика до предшколских, односно школских установа и од предшколских, односно школских установа;
• аутобуса за превоз туриста;
• путничких аутомобила којима се обавља ауто-такси превоз и "рент-а-кар" возила;
• шинских возила за превоз путника (нпр. трамвај, воз, шинобус и сл.);
• свих врста пловних објеката, којима се на редовним линијама или слободно превозе путници, укључујући и крстарења и превоз туриста;
• свих врста "рент-а-кар" пловних објеката;
• ваздухоплова чија је намена јавни авио-превоз (редовни, чартер, авио-такси);
• туристичких ваздухоплова који се користе за краће прелете и панорамске летове и "рент-а-кар" ваздухоплова;
• других превозних средстава, без обзира на врсту погона, којима се превозе путници, уз наплату превоза, у виду регистроване делатности.

Власник превозног средства дужан је да на видном месту у превозном средству и возној карти назначи податке о закљученом уговору о осигурању, а нарочито назив друштва за осигурање и права путника по основу тог уговора.

Ко су путници у јавном превозу?

Према закону, путници у јавном превозу су следећа лица:

• лица која се налазе у превозном средству којим се обавља јавни превоз и која имају намеру да путују, без обзира да ли су купила возну карту или нису;
• лица која се налазе у кругу станице, пристаништа, луке, аеродрома или у непосредној близини превозног средства, пре укрцавања, која имају намеру да путују;
• лица која су обавила путовање и напустила превозно средство, а налазе се у непосредној близини превозног средства, у кругу станице, пристаништа, луке или аеродрома

Путницима се сматрају и лица која имају право на бесплатну вожњу.

Колика је висина осигуране суме и који ризици су обухваћени?

Износ најниже осигуране суме на коју може бити уговорено осигурање путника у јавном превозу од последица несрећног случаја, по једном путнику утврђује Влада Републике Србије, на предлог Народне банке Србије, и таква осигурана сума не може бити нижа од:

• за случај смрти путника 8000 евра, у динарској противвредности
• за случај трајног губитка опште радне способности (инвалидитета) путника 16000 евра, у динарској противвредности
• за случај привремене спречености за рад и стварних и нужних трошкова лечења путника 4000 евра, у динарској противвредности

Како се остварује право на исплату осигуране суме?

Путник који претрпи повреду у јавном превозу, односно одређени корисник према условима осигурања у случају смрти путника, има право да захтева да друштво за осигурање са којим је закључен уговор о осигурању, непосредно њему изврши своју обавезу из уговора о осигурању.

У случају повреде или смрти путника (осигурани случај), потребно је обратити се друштву за осигурање и поднети захтев за исплату осигуране суме (у случају повреде) или суме осигурања (у случају смртног исхода корисника осигурања).

Ако власник превозног средства није закључио уговор о осигурању, или је закључио уговор о осигурању са друштвом за осигурање над којим је покренут стечајни поступак, а десио се осигурани случај, лице које има право на накнаду из осигурања може захтевати исплату осигуране суме из средстава Гарантног фонда.

Право на осигурану суму има путник, односно корисник осигурања, независно од тога да ли има право на накнаду штете по основу одговорности превозника.