Кредит за рефинансирање

Шта је кредит за рефинансирање?

Кредит за рефинансирање је кредит који подразумева замену постојећег дуга по основу једног или више добијених кредита новим кредитом, обично у истом износу и са истим средствима обезбеђења, али под другачијим условима (каматна стопа, дужи рок отплате, грејс период или почек). Услови одобравања кредита за рефинансирање разликују се од банке до банке, тј. зависе од пословне политике банке, и могу бити променљива категорија, нарочито у периоду отплате.

Кредитом за рефинансирање можете да:

• извршите превремену отплату кредита које сте већ искористили, 
• измирите обавезе по кредитним картицама,
• измирите обавезе по основу одобрених и искоришћених прекорачења по текућим рачунима,
• извршите превремену отплату преосталих рата лизинг накнаде, и 
• измирите обавезе по активираним датим јемствима, тј. као јемац отплатите нечију обавезу.

Рефинансирање кредита је исплативо само уколико услови под којима је кредит за рефинансирање одобрен снижавају укупну цену кредита и чине је нижом од цене постојећег кредита.

Када је кредит за рефинансирање добро решење?

Кредит за рефинансирање је добро решење онда када је каматна стопа довољно нижа од постојеће каматне стопе да обезбеди укупно нижу цену кредита. Kредит за рефинансирање вам омогућава значајно смањење укупних трошкова отплате кредита (нарочито уколико се рефинансирање изврши на почетку отплатног периода и код дугорочних кредита, тј. на пет и више година) уз релативно мало повећање месечне рате.

Уколико размишљате о узимању кредита за рефинансирање, најпре проверите исплативост самог рефинансирања (калкулатор за рефинансирање на сајту НБС – линк). Наиме, без обзира на то што вам се, на први поглед, може учинити да нижа каматна стопа значи јефтинији кредит, то у пракси не мора бити случај. Такође, важно је знати и да се у првих неколико година отплате дугорочног кредита месечни ануитет (рата) састоји од већег дела камате и мањег дела главнице, због чега је веома важно добро проценити да ли је и када најповољније извршити рефинансирање кредита.

Погледајмо на хипотетичком примеру који услови би требало да буду испуњени да би рефинансирање кредита било исплативо, тј. да укупно плаћена камата по новом кредиту не буде већа од недоспеле по постојећем.

• Ако претпоставимо да имате задужење само по једном кредиту у висини од 400.000 динара, с роком отплате од десет година, по годишњној каматној стопи од 16%, висина ануитета би износила 6.437,28 динара, а средства која треба да вратите банци 772.473,75. динара. Након пет година, ви бисте отплатити само 32% главнице и 59% камате, што значи да бисте имали 270.981,96 динара неотплаћене главнице и 115.254,92 динара недоспеле камате, тј. 386.236,88 динара остатка дуга банци.

Уколико желите постојећи кредит да рефинансирате, погледајмо у ком случају би вам то било исплативо:

• Претпоставимо да накнада за превремену отплату износи 3% остатка дуга, а трошкови обраде новог кредита 1% – иако се логички намеће закључак да нижа камата (15%) аутоматски значи и смањење укупне цене кредита, због накнаде за превремену отплату од 3% и трошкова за обраду кредита од 1%, овај кредит се не би исплатио. То би даље значило да би укупна цена преосталог кредита износила 390.168,95 динара, с ратом која би била 6.502,82 динара.
• Уколико вам се пак понуди кредит за рефинансирање с каматом од 15% и продужетком отплате од једне године (шест година), укупна цена кредита биће већа, јер сте, како је већ речено, у претходних пет година отплатили мањи део главнице (32,2%) и чак 59,1% камате. Нови кредит, иако с мањом каматном стопом (15%), био би скупљи пошто бисте платили више камате (135.605,29) него да наставите с већ започетом отплатом, где би вам недоспела камата износила 115.254,92 динара, а укупан дуг банци 414.716,71 динар, иако би нова рата износила 5.759,95 динара. Нижа каматна стопа не значи аутоматски и јефтинији кредит.
• Међутим, уз нови кредит одобрен по довољно нижој каматној стопи, нпр. у износу од 11,5%, с продужетком рока отплате од једне године, укупну камату бисте платили 102.728,76 динара, рата би износила 5.303,33, а укупан дуг банци 381.840,18 динара, тако да би рефинансирање било исплативо.

Наведене примере никако не треба прихватити као задату формулу, већ само као појашњење да продужење рока отплате кредита може бити исплативо само уколико су понуђене знатно ниже каматне стопе, што треба проверити у разговору с кредитним референтом.

У следећем приказу видећете какве промене настају када желите да рефинансирате потрошачки кредит, кредитну картицу и искоришћени минус по текућем рачуну и замените их једним новим кредитом у периоду од две године:

^{*Просечна отплата која предвиђа равномерну отплату целокупне главнице у предвиђеном року (картица 24–12 месеци).}

У табели су приказане две опције рефинансирања кредита с роком отплате од две године:

• кредит индексиран у еврима, и
• динарски кредит. 

Кредит индексиран у еврима захтева издвајање 30% депозита, који у случају да је финансиран из кредита позајмљену суму неопходну за рефинансирање подиже са 4.075 евра на 5.880 евра.

Имајући у виду тренутне тржишне услове под којима се нуде просечне каматне стопе за рефинансирање од 14,5%, уз месечну рату од 281 евро, укупни трошкови кредита износили би 835 евра у динарској противвредности. Динарски кредит идентичне укупне трошкове отплате кредита постиже с каматом од 20,2% са истим периодом отплате, где би месечна рата износила 204 евра. У оба случаја камата је нижа од оне коју бисте платили уз равномерну отплату појединачних задужења.

О чему треба водити рачуна пре него што узмете кредит за рефинансирање

Уколико процените да вам је неопходан кредит за рефинансирање:

• Упоредите понуде различитих банака, тј. под којим условима вам банке нуде ову врсту кредита (висину номиналне каматне стопе, а нарочито ефективне каматне стопе, дужину периода отплате, висину месечне рате, као и средства која банке траже као обезбеђење отплате кредита, тј. менице, изјаве жираната, хипотеке и др. );
• Упоредите висину месечне обавезе коју имате по основу кредита у отплати и ону коју ћете имати по кредиту за рефинансирање (мањи ануитет не значи увек и да је кредит јефтинији);
• Сагледајте трошкове који настају приликом рефинансирања кредита:
  • трошкове превременог враћања старог кредита на преостали износ главнице, и
  • трошкове обраде новог кредита (често се помињу и као манипулативни трошкови).

Трошкови новог кредита који служи за рефинансирање могу да се погледају у понуди коју је банка дужна да вам достави, где је приказана ефективна каматна стопа и укупан износ који корисник треба да плати, а приказан је на репрезентативном примеру у коме су назначени сви елементи на основу којих је тај износ обрачунат.Понуда се исписује на прописаном обрасцу, на папиру или другом трајном носачу података и садржи све обавезне елементе уговора о кредиту.

Постојеће задужење, односно његов преостали износ, као и износ потребан за отплату постојећег кредита, можете у сваком тренутку, на ваш захтев, од банке добити – бесплатно.

Преостали износ задужења по главници сваког кредита редовно се ажурира у вашем Личном извештају Кредитног бироа, који можете добити на захтев код ваше банке или Удружења банака по одређеној тарифи.

Наведени податак налази се у оквиру тачке 3. Обавезе по кредитима, 3.1. Коришћење кредита у колони Остатак дуга у Личном извештају.

Обратите пажњу

Будући да се услови под којима се одобрава кредит за рефинансирање, као што су номинална каматна стопа, накнаде, рок отплате, валутна клаузула, средство обезбеђења наплате и др., разликују од банке до банке, потребно је обратити пажњу на то: 

• Да ли је кредит везан за валутну клаузулу и како то утиче на вашу укупну и месечну обавезу по основу тог кредита;
• Да ли је каматна стопа по кредиту фиксна или променљива и када се може мењати, из којих разлога и колико често;
• Да ли је кредит са учешћем или депозитом и у ком проценту од висине одобреног кредита; и
• Да се у првим годинама отплате кредита, у структури месечне рате, већи део односи на камату, а мањи део на главницу.

Савети