Поступајући по приговорима грађана на рад финансијских институција, као и по питањима везаним за разноврсне финансијске производе који су све сложенији, Центар за кориснике финансијских услуга је утврдио да грађанима није довољно јасан концепт лизинга, његове предности и мане, а посебно разлика између финансијског и оперативног лизинга.
Основни концепт лизинга лежи у праву корисника да користи предмет лизинга иако није његов власник. Давалац лизинга задржава право власништва над предметом лизинга у току трајања уговора. На овај начин, корисник као прималац лизинга користиће, на пример аутомобил, онолико дуго колико траје уговор. Истовремено, у складу са уговором о лизингу корисник има обавезу да даваоцу лизинга плаћа уговорену накнаду (лизинг накнада) у уговореним износима и роковима. Једноставнија процедура и финансијски услови разлози су због којих се корисници одлучују за овај финансијски производ, иако је предмет у власништву даваоца лизинга и у случају оштећења или уништења предмета лизинга нема накнаде за примаоца лизинга.
Две основне врсте лизинга су финансијски и оперативни лизинг, зависно до тога да ли се финансира куповина или коришћење предмета лизинга. Оперативни лизинг је краткорочни уговор о закупу где је период уговора обично краћи него корисни економски век предмета закупа. Након истека уговора о закупу, предмет лизинга се враћа даваоцу. Финансијски лизинг подразумева да након истека уговора корисник финансијског лизинга постаје власник предмета, уколико је тако назначено у уговору.
Друга разлика између ове две врсте лизинга је што корисник финансијског лизинга сноси све трошкове и ризике у вези с предметом лизинга, као што су одржавање, осигурање и регистрација уколико је у питању набавка аутомобила путем лизинга. Код оперативног лизинга, одржавање и сервисирање предмета закупа обично плаћа закуподавац, односно давалац лизинга будући да је реч о закупу.
Од 2011. године постоји и законска могућност и прибаве стана путем финансијског лизинга. Разлика између стамбеног кредита и прибаве стана путем финансијског лизинга је пре свега у власништву. Куповином стана на кредит ви постајете власник стана, а банка најчешће ставља хипотеку на стан и користи је као средство обезбеђења. Уколико престанете да измирујете обавезе по кредиту, банка ће активирати хипотеку с циљем измирења обавеза. Путем финансијског лизинга до стана могу да дођу и они који евентуално не испуњавају услове за кредит, али имају статус дугорочног закупца стана. За разлику од стамбеног кредита, код прибаве стана путем лизинга нисте обавезни да уплатите учешће. Уколико редовно уплаћујете закуп кроз одређени број година постајете власник стана, а уколико не будете могли да плаћате обавезе по основу уговора о лизингу, једноставно ћете раскинути уговор и напустити стан.
Предмет закупа се не води у пословним књигама правних лица који су корисници оперативног лизинга већ у пословним књигама даваоца лизинга. Такође, подаци о оперативном лизингу не улазе у централизовану евиденцију Кредитног бироа о кредитној способности клијената.
Подаци о финансијском лизингу воде се у билансима правних лица и они утичу и на кредитну способност правних и физичких лица. То практично значи да када прибављате предмет путем финансијског лизинга, лизинг компанија ће тражити извешај о вашој кредитној способности, као што ће и извештавати Кредитни биро о уредности измирења ваших обавеза.
Корисници финансијског лизинга порез на додату вредност (ПДВ) плаћају одмах по склапању уговора с лизинг компанијом, док корисници оперативног лизинга овај порез најчешће плаћају кроз лизинг рате.
Народна банка Србије врши надзор над пословањем давалаца финансијског лизинга, издаје дозволе за обављање послова финансијског лизинга, даје сагласност на именовање органа управљања давалаца финансијског лизинга и предузима корективне мере према даваоцима лизинга у случајевима када се надзором утврде незаконитости и неправилности у њиховом пословању.
С друге стране, оперативни лизинг није у надлежности Народне банке Србије. Корисници оперативног лизинга често контактирају Сектор за заштиту корисника финансијских услуга Народне банке Србије тражећи заштиту својих права. Закон о заштити корисника финансијских услуга регулише само права физичких лица корисника финансијског лизинга, али не и права корисника оперативног лизинга. Самим тим, Народна банка Србије не поступа по приговорима корисника оперативног лизинга на рад давалаца лизинга.