latinica

Обрати пажњу... то је ТВОЈ НОВАЦ

 

Финансијска едукација – појам, значај, међународна пракса

Појам и дефиниција финансијске едукације

Не постоји јединствена дефиниција финансијске едукације, али је важно напоменути да финансијска едукација није замена за класичну едукацију.

Према дефиницији ОЕЦД-а „финансијска едукација представља процес у ком корисници финансијских услуга/инвеститори унапређују своје разумевање финансијских производа, њиховог концепта и ризика који ти производи носе, онда затим уз помоћ добијених информација, инструкција и/или савета развијају вештине и способности да препознају и разумеју финансијски ризик као и да на основу тих информација доносе одговарајуће одлуке,  али и да су упознати са тим где да затраже помоћ или да предузму све кораке у циљу унапређења своје финансијске писмености“.

Тако, пружање информација корисницима финансијских услуга значи  предочавање чињеница, података као и пружање специфичних знања корисницима у циљу подизања свести о могућностима избора и последицама њиховог делања на финансијском тржишту.

Затим, давање инструкција корисницима финансијских услуга има за циљ да их оспособи за разумевање финансијских термина и њиховог концепта путем обуке и едукације.

На крају, саветовање корисника финансијских услуга не подразумева давање комерцијалних савета, већ савета о општим финансијским питањима и производима како би се корисници оспособили да самостално користе финансијске информације и инструкције које добијају.

Зашто је неопходна и важна финансијска едукација

Финансијска едукација је веома важна не само за инвеститоре већ је постала есенцијална потреба просечне породице која треба да пронађе начин да ваљано управља својим кућним буџетом, купи кућу, уштеди новац за школовање деце и обезбеди средства за своју старост.

Међутим, развојем финансијског тржишта у свету, као и развојем све комплекснијих финансијских производа, потрошачи су почели да се сусрећу са бројним новинама на финансијским тржиштима. Наиме, данас се потрошачи сусрећу са великим бројем различитих кредитних инструмената као и различитим видовима штедње које нуде банкарске и небанкарске финансијске институције (осигуравајућа друштва, пензијски фондови, инвестициони фондови...) за које не поседују уопште, или поседују недовољно знања. У исто време, одговорност за своја улагања и ризик ком се при том излажу, потрошачи преузимају директно на себе што се значајно може одразити на њихов садашњи и будући живот, посебно на период када више нису радно активни.

Примера ради, имајући у виду да се животни век човека продужава, и да будући пензионери све више сами морају бринути о својим пензијама, важно је да знају на који начин ће себи обезбедити средства за старост. 

Истраживање спроведено за ОЕЦД-ову студију о финансијској писмености показало је низак ниво знања о финансијским производима код великог броја земаља укључујући и развијене земље. Тако, нпр. 71% испитаника у Јапану не поседује знање о инвестирању у обвезнице. Примера ради, 67% испитаника у Аустралији се декларисало да разуме концепт каматне стопе, али је само 28% знало тачан одговор за решавање проблема користећи тај концепт. Повећан број корисника кредитних картица у земљама ОЕЦД-а довео је до повећања броја личног банкротства – једна од 10 породица у САД је доживела лично банкротство, а у Аустрији се овај број повећао за 11%.

Из горе наведених разлога Дирекција за финансијска и пословна питања у оквиру ОЕЦД-а је објавила три препоруке и то:

  1. Препоруку о принципима и стандардима добре праксе у вези са финансијским образовањем и подизањем свести о финансијским питањима (2005),
  2. Препоруку у вези са стандардима добре праксе пословања осигуравајућих друштава у циљу подизања нивоа свести о ризицима и у вези са образовањем из области осигурања (2008) и
  3. Препоруку у вези са стандардима добре праксе за финансијско образовање у вези са приватним пензијама (2008) (www.oecd.org/findDocument), које су преведене на српски језик и уз сагласност ОЕЦД-а објављене на сајту НБС.

Циљ ових препорука је подстицање, како држава чланица ОЕЦД-а тако и оних које то нису, на финансијску едукацију свих друштвених сфера, а почев од основне школе. Програми финансијске едукације треба да буду усмерени на животно важне аспекте као што су штедња, осигурање, пензије, али и задуженост. Препоруке такође, промовишу националну кампању финансијске едукације, интернет странице посвећене овој тематици, као и право грађана да добију јасну, разумљиву и потпуну информацију пре него што се одлуче на то да ли ће се задужити или како ће инвестирати свој новац. Важну улогу у процесу финансијске едукације имају финансијске институције које треба подстицати на то да проверавају да ли је клијент разумео услове под којима купује одређени производ, као и да својим саветима помогну клијенту да отклони нејасноће у вези са тим условима.

Неке од земаља ОЕЦД-а (САД, Аустралија, Канада, Пољска, Нови Зеланд) већ имају Националну стратегију за финансијску едукацију за чије спровођење су задужене како финансијске институције тако и државне надлежне институције као што су централне банке, органи финансијског надзора, министарства финансија, образовања као и професионална удружења финансијских институција.

Развијен, сигуран и стабилан финансијски сектор који може да задовољи потребе корисника финансијских услуга је важан за сваку земљу и њен развој. Широка лепеза финансијских производа је у интересу не само професионалних инвеститора, већ и сваког клијента појединачно. У условима тржишне економије сваки појединац пре свега води рачуна о свом кућном буџету и доноси самосталне одлуке о улагањима и задуживањима преузимајући ризик на себе. Обезбеђењем информација и унапређењем разумевања финансијских услуга корисници финансијских услуга развијају свест о ризицима и стичу вештине управљања тим ризицима. Да би, међутим, били у могућности да донесу адекватну одлуку о инвестирању свог новца, а у складу са сопственим профилом ризика, неопходно је да корисници располажу потпуним и разумљивим информацијама, на основу којих могу извршити поређења производа са којима се сусрећу на тржишту. Додатна знања пружају им способност да изаберу одговарајућу услугу. Финансијски писмени потрошачи својим активним учешћем на финансијском тржишту доприносе јачању поверења у финансијски сектор. Трагањем за производима који одговарају њиховим потребама, потрошачи подстичу финансијске институције, да развијају нове производе, а самим тим подстичу конкуренцију и иновације, као и подизање квалитета финансијског тржишта на виши ниво. Најзад, као што је једном приликом рекао Алан Гринспен, бивши председник Управног одбора ФЕД-а: „Финансијски едуковани потрошачи су мање подложни превари и злоупотреби“.

Финансијска едукација vs. заштита потрошача

Финансијска едукација је функција комплементарна функцији заштите потрошача и преклапања између ове две функције су очигледна. Заједничка улога им је пружање информација о финансијским производима. Под финансијском едукацијом се поред информација о финансијским производима, подразумева и давање инструкција и општих финансијских, али не и комерцијалних савета за потрошаче. Под заштитом потрошача подразумева се обезбеђење регулативе, прописивање минимума стандарда за пословање финансијских институција, постављање услова за обелодањивање информација у вези са финансијским производима које те финансијске институције нуде.

Дакле, улога финансијске едукације јесте да помогне појединцу да донесе сопствену одлуку сразмерну склоностима ка ризицима уз развој свести о преузетом ризику. То је посебно важно у условима када се стално јављају нови, комплекснији производи, као и у земљама у којима клијент није био у могућности да користи финансијске услуге, или су оне биле лимитиране због неразвијености финансијског тржишта и у којим је држава гарантовала за средства клијената (пример Србија), или у којима је била развијена свест о томе да финансијске институције постоје због „одређене, привилеговане групе људи“, а не да им је улога сервис клијената. С друге стране, улога функције заштите потрошача јесте обезбеђење регулаторних услова у којима финансијске институције послују на транспарентан начин и у складу са обичајима добре пословне праксе. Професионалан и фер однос финансијских институција према корисницима финансијских услуга доприноси јачању повезаности корисника са тим институцијама, јачању поверења, јачању здраве конкуренције и развоју финансијског сектора.

Канали за спровођење финансијске едукације

Један од најчешће коришћених канала за спровођење финансијске едукације су публикације (брошуре, лифлети, новине, новински чланици, магазини, годишње публикације...). Оне се могу у различитим формама пласирати до крајњих корисника. Други облици су интернет и веб странице, портали, саветодавна тела, call center, јавна кампања са презентацијама, округли столови, конференције, семинари...

Иако су брошуре, лифлети, новине и друге публикације материјали који се лако дистрибуирају до корисника финансијских услуга, не постоји повратна информација о томе, да ли је корисник разумео оно што је прочитао. Зато је важно да се поред ових средстава пружања информација приступи и интерактивним радионицама, семинарима и предавањима где се може извршити истраживање о нивоу разумевања финансијских услуга пре и после предавања.

Према препорукама ОЕЦД-а треба размотрити могућност да финансијско образовање постане део државног програма социјалне заштите.

За унапређење финансијске едукације потребно је развијати међународну сарадњу и размену искустава из ове области, укључујући и ангажовање ОЕЦД-а као међународног форума. У оквиру ОЕЦД-а формирана је Међународна мрежа земаља (International Network on Financial Education) које раде на финансијској едукацији, чији је члан и Народна банка Србије. Исто тако, формирана је интернет страница (www.financial-education.org) под називом International Gateway for Financial Education (IGFE) са циљем да се са једног места развија и шири међународна пракса и искуство у области финансијске едукације, да се промовише приступ информацијама из ове области, као и да се широм света подстиче свест о потреби за финансијским образовањем.

Ко су носиоци финансијске едукације (ко пружа финансијску едукацију)?

Учесници у процесу финансијске едукације могу бити државне и приватне институције – Централна банка, Министарство финансија, Министарство за образовање, Берза, Комисија ХоВ као и професионална удружења (Удружење банака, Удружење осигуравача, Удружење пензијских фондова...). 

Бројне су земље где су централне банке или супервизори преузели водећу улогу у финансијској едукацији – Пољска, САД, Мексико, Аустрија, Ирска, Велика Британија...

Финансијска едукација у Србији

Народна банка Србије је у току 2005. године за ученике основних школа који организовано посећују изложбене поставке Центра за посетиоце НБС, осмислила посебан интерактивни садржај и дидактички материјал који обухвата презентације, тест питања и квиз игрице, док су у средњим школама гостовали приправници Народне банке са презентацијима на разне теме из области економије. За овај узраст осмишљен је и азбучник основних економских појмова, као и стрип о штедњи. Такође, у оквиру кампање Штедњом победи, за ученике средњих школа осмишљена је on-line наградна игра, док је ученицима основних школа намењена игрица о штедњи.

За потребе Народне банке Србије 2006. године, спроведено је истраживање о поверењу грађана у банкарски сектор у Србији, а резултати су показали да 24% испитаника нема отворен рачун у банци. Иако је 81% кредита становништву у Србији индексирано страном валутом, 48% корисника кредита не зна шта је девизна клаузула, а 58% не зна које су последице везивања кредита девизном клаузулом за различите валуте (CHF, EUR, USD). 

Имајући у виду да је циљ супервизије успостављање и одржавање сигурног и стабилног финансијског сектора ради одржавања поверења јавности и заштите интереса корисника услуга финансијских институција, али и да је постојећи степен развоја и поверења јавности у поједине сегменте финансијског сектора неуједначен, као и да није постојао адекватан систем заштите корисника тих услуга у оквиру НБС, Народна банка Србије је препознала потребу и оснивањем Центра за заштиту и едукацију корисника финансијских услуга, започела са заштитом потрошача јануара 2007. године. Своје активности на заштити потрошача Центар спроводи на два начина и то:

РЕАКТИВАНИМ ПРИСТУПОМ

  • приговори
  • медијација

ПРОАКТИВАНИМ ПРИСТУПОМ

  • транспарентност финансијских институција
  • информисање јавности
  • едукација јавности

Резултати анализе приговора корисника финансијских услуга из базе података Центра за заштиту и едукацију корисника финансијских услуга, показали су да је 59% од укупног броја приговора неосновано, што значи да корисници нису разумели уговоре потписане са различитим финансијским институцијама. На основу тога и у циљу подизања поверења грађана у финансијски сектор НБС је у оквиру едукативних активности отпочела са издавањем брошура, лифлета (Водич за кредите, О чему треба да водите рачуна приликом задуживања, Ваша прва приватна пензија, Производи осигурања, Варијабилна каматна стопа, Валутна клаузула...).

Свој допринос у циљу информисања јавности НБС је дала објављивањем бројних новинских чланака, активним наступима у медијима на актуелне теме о финансијским производима и условима под којима се они продају. Народна банка Србије је као супервизор прописала регулативу, препоруке и смернице за пословање финансијских институција како би изградила модеран и ефикасан финансијски сектор који пружа квалитетне финансијске услуге, а у циљу заштите депонената, осигураника, и других корисника финансијских услуга.

Имајући у виду да је основни циљ супервизије могуће постићи само уколико су корисници финансијских услуга задовољни, што значи не само да располажу адекватним информацијама о финансијским услугама (слика 1), већ их и разумеју (трошкови, приноси, ризици), Народна банка Србије је спремна да преузме водећу улогу у финансијској едукацији као превентивном начину деловања заштите корисника финансијских услуга.

Finansijska edukacija, graf

Клијент који разуме финансијске производе са свим ризицима и потенцијалним добицима које тај производ носи, у стању је да их упореди и на основу тога донесе адекватну одлуку, свестан ризика којима се излаже.

Такође, само задовољан клијент, који разуме финансијске производе више користи финансијске услуге, а самим тим доприноси не само личној добробити, него и развоју финансијског сектора и економије једне земље у целини.

Улога других институција пољу финансијске едукације

Министарство за образовање увођењем одређених новина у наставу (нпр. математике или грађанског васпитања) или пак организовањем периодичних интерактивних играоница за основне школе или предавања за средње школе и факултете у сарадњи са НБС, МоФ и професионалним удружењима, са своје стране може дати допринос финансијској едукацији.

Професионална удружења путем разних семинара и предавања могу узети активну улогу у финансијској едукацији. Они не спроводе едукацију у правом смислу те речи, али се њихова улога огледа у пружању јасних, адекватних и пуних информација у вези са одређеним финансијским производима и условима под којима се ти производи продају. Професионална удружења немају улогу да рекламирају производе оних финансијских институција које репрезентују, нити у рекламним материјалима смеју користити терминологију или информације које потрошаче могу довести у заблуду. Пружајући информације разумљиве грађанима, професионална удружења утичу на подизање свести сваког појединца и на тај начин доприносе јачању улоге финансијске едукације.

Треба напоменути да је улога финансијских институција веома значајна у процесу финансијске едукације и она се у огледа у едукацији њихове продајне мреже, која пак има важну улогу у контакту са крајњим корисницима финансијских производа.